Velika sestra vam poručuje!

Vreme se zaista menja. Više nisu smešne dobre komedije, koje nam izmame smeh do suza, u stvari i ne snimaju se... Došlo je to da se narod zabavlja ismevajući druge, koji su u raznim rijaliti programima, gde zaista i jeste poenta izvući iz njih ono najgore. Zašto? Pa zbog gledanosti! Koga će zanimati da gleda site i zadovoljne ljude, koji se međusobno vole i tako sede i ćaskaju, na žalost – nikome. Da se razumemo, ne prozivam nikoga, ja prva smatram da svako ima pravo na izbor, da učestvuje u tom rijalitiju,  jer svako ima svoj razlog – promovisanje, egzibicinozam, zaradu... Svako ima svoj razlog i to poštujem, ali mnogi stvore drugačiju sliku o sebi, zabavljajući gledaoce, a mučeći samog sebe.

O da, sad ćete reći – šta ti tu pričaš kas si imala svoj rijaliti. Da, jesam. Kao i u bilo kom projektu i u ovom slučaju mišljenja su bila podeljena, ali ne shvatam, ako se nešto nekom ne dopada zašto jednostavno ne promeni kanal, posebno u današnje vreme, kad se ne penjemo na krov da uhvatimo šest TV stanica nego nam se nudi mnogo raznoraznih programa, bez tog obrtanja antene na krovu. E sad sam baš zamislila kako Veljko na krovu pomera antenu, a ja vičem „Stani, slika je dobra, ne, ne, ne pomeraj“,  haha! Sve u svemu ja sam zadovoljna produkcijom koja mi je ponudila da prikažu moj život, kako bi se ono reklo „iza scene“. Nisam imala šta da krijem, delovalo mi je zanimljivo, pa rekoh „aj snimajte“... O nije nam bilo lako, trajalo je to, tražeći mog asistenta. No, bilo pa prošlo, sve u najboljem redu. Pre toga dobijala sam ponude da se pojavim u raznim drugim rijaliti programima. Prostom računicom nije mi se isplatilo – ne finansijski koliko nervno, ali ni finansijski. Navikla na dinamiku, putovanja i nastupe, zaista ne bih podnela zatvoren krug bilo koje vrste, preskakala bih ograde i zidove, šta ću – takva sam.

Smatram da je smisao života u slobodi. Ne, nije ovo priča o rijaliti programima, samo vidim da toliko inspirišu sve da daju kojekakve komentare na ljude koji se pojavljuju u njima, a gledajući sve to na socijalnim mrežama boli me ta mržnja prema nekome kog čovek komentariše, a apsolutno ga ne poznaje! Očigledno ti isti bi se rado menjali sa njima, misleći da su vredni da nešto kažu, urade... Ali dobro, nije to ni bitno.

Kojim god poslom se bavili, svi smo mi na nečijoj meti, kao pikado. Gađaće nas pravo u srce samo zbog svoje zlobe, sujete... a ista ta sujeta može da bude najbolji saveznik, ako je čovek dovoljno mudar da je okrene u svoju korist, da se trudi da stremi ka svom cilju, da napreduje. Opet se ja ponavljam, stalno pominjem taj CILJ! Prosto moram! Pa u tome je smisao života! E tu ćemo naići na problem – šta drugi očekuju od nas. Naravno, slušam stalno te priče oko sebe. Eto moje drugarice, lepe, prelepe, koje nikako da pronađu čoveka svog života, a familija trubi na sva zvona „udaj se“, pa ne može tek tako, mislim može, to je bar lako, ali brak će biti, kako bi rekli „holivudski“, par nedelja. Jako je teško da se odupremo od onoga što se očekuje od nas i pokažemo ko smo zapravo mi, naši najbliži od nas očekuju jedno, a mi od sebe nešto sasvim drugo. O da, to sam prošla, i sad slušam priče svojih drugarica, svojih prijatelja koji prolaze kroz isto to. Pa šta sad, opet ću reći SVAKO IMA PRAVO DA BIRA! Naslušala sam se i ja onih priča „ne pokušavaj to, ja probao, nije išlo!“, e pa ne može dok sam ne probaš. Nek se i opečeš, ali znaćeš da si probao. Bolje da duvaš na jogurt ako si se od mleka opekao, nego da ne znaš „šta bi bilo kad bi bilo“. Najbolje je sve osetiti na SVOJOJ KOŽI jer baš tako ćete biti kadar za priču koja se zove život, prepunu izazova, iskušenja, i raznih drugih stvari.

Nikada se ne povlačite, čime god da se bavite bićete pod „nečijom kamerom“, bićete u svojevrsnom rijaliti programu, ali ne dozvolite da budete samo glumac – režirajte svoj život. Učinite sve da ga živite baš onako kako želite, ne obazirite se na one koji vas osuđuju, ali slušajte savete – imajte na umu da se vaš život u nečijim očima emituje baš poput tog rijaliti programa, a to su oni koji vas najviše vole i brinu za vas, žele vam sve najbolje... Ali ni oni nisu prošli nikakvu školu za „savetodavstvo“, prosto vam žele sve najbolje i  neće podržati neki vaš posao ili plan. Ne zamerajte im, imajte na umu da vam žele samo najbolje, ali suptilno – terajte po svome. Nemojte da budete tvrdoglavo slepi da glavom lomite zid, ostanite svoji u svakoj priči koju vam život ponudi. Ne plašite se. Evo, uskoro će ispitni rok, onaj udarni, junski, nadam se da će neki novi klinci, brucoši, naše nade, da se oslobode onog straha i da neće bežati od potencijanog uspeha samo od straha od neuspeha. Ah, znam, mnoge moje drage fanove očekuje zagrevanje stolice baš u ovom periodu – LJUDI, ja znam da vi to možete. I taj profesor je čovek kao i vi, ne pokazujte strah! Pokažite stav! Pokažite znanje! Ne bežite od učenja gledanjem filmova i serija, u samom startu ste sebi dali cilj – ZAR ĆETE GA SE ODREĆI! Znam da nećete.

A sad za one malo starije. Kažu čovek je sklon da počne da „puca“ u tridesetim. Sledeće godine proslavljam Isusove godine, radujem se, kao što sam se radovala ovom rođendanu i svakom onom pre. Godina iza nas, godina iskustva, novih spoznaja! To čini život! Ne želim i neću da gledam statuse „tužan dan“, „patim za tobom“ i tome slično. Ne vodite „život uživo“, za druge, živite ga za sebe i sebi najmilije, ne delite tugu i probleme po socijalnim mrežama već se potrudite da nađete rešenje, život je jedan – udišite taj predivan vazduh!

Xoxo SA