недеља, 1. мај 2016.

HRISTOS VASKRSE!



Danas je veliki dan, dan Vaskrsenja Gospodnjeg, dan radosti, zbližavanja,  praštanja, ljubavi i mira. Prekjuče je bio Veliki petak, najtužniji dan hrišćanstva, dan kada je na Golgoti Isus razapet. Veliki broj ljudi koji nisu postili Veliki post poste ovog dana, kada bi trebalo jesti samo hleb, a piti samo vodu. Na Veliki petak se u   spomen na nevino prolivenu krv i Vaskrsenje Hristovo boje  vaskršnja jaja, najčešče crvenom bojom, što predstavlja Gospodnju krv. Prvo ofarbano jaje se ostavlja kao čuvarkuća do sledećeg Uskrsa. Jaje od prošle godine se zakopa (pohrani) u zemlju. Farbanje uskršnjih jaja jedan je od najstarijih hrišćanskih običaja, koji se prenosi sa kolena na koleno.  O tome zašto se farbaju uskršnja jaja govori  jedna legenda u kojoj je Marija Magdalena došla kod rimskog cara Tiberija, da mu propoveda o Hristovom vaskrsenju. Na dar mu je donela korpu jaja. Car nije verovao onome što mu je Marija Magdalena govorila,  rekao je da bi to bilo kao kad bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: “Hristos Vaskrse”, a sva jaja u korpi postala su crvena. Po drugoj legendi stanovnici Jerusalima su se rugali hrišćanima da Gospod nije vaskrsao, jer je to nemoguće, kao što nije moguće da kokoške snesu crvena jaja. Sledeće godine, na dan Vaskrsa, sve kokoške u Jerusalimu snele su crvena jaja. U još jednoj legendi  govori se da je ispod Krsta na Golgoti, na kojem je razapet Gospod bilo grličino gnezdo. Krv je poprskala jaja u gnezdu i obojila ih  rumenom bojom, pa od tada hrišćani simbolično obeležavaju dan Hristovog stradanja farbanjem jaja. Velika subota je drugi dan hrišćanske žalosti. Posvećena je uspomeni na pogreb Isusa Hrista i Njegov silazak u Ad. Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svetle odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.
Veliki, posebni, SVETI  dani, koji se obeleževaju, služe da nas podsete da se vratimo veri, ako je gubimo, da oprostimo onima koji su nam nažao učinili, da pronađemo mir u svojim dušama i da se ne odričemo onih koje volimo i koji nas vole. Glavna poruka je u jednoj reči, a to je LJUBAV! Sve religije govore upravo o moći i snazi ljubavi koja je u samom čoveku, a koji dozvoli da je izgubi.
Svako vreme sa sobom donosi nešto novo. Prihvatam  da svako bira i živi život onako kako želi, ali smatram da ono što nasleđujemo, što se već dva milenijuma prenosi sa kolena na koleno ne sme nikako da postane stvar trenda  i da se menja. Tradicija i obi
čaji su deo svakog naroda, prenošeni su
sa generacije na generacije. Toga se ne smemo odreći nikada!  Mnogi divni običaji su potisnuti, čak i izgubljeni tokom dugog vremenskog perioda. Raduje me činjenica što ipak postoji težnja da se običaji i tradicija obnove i prilagode ovom modernom dobu, koji koliko nas spaja toliko nas i otuđuje.
Vaskrs je za razliku od drugih praznika, najviše sačuvao svoj crkveni karakter, a običaji vezani za njega vuku korene iz najdavnijih vremena.  Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. Kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju. Za Uskrs valja ustati rano ujutru. Decu valja dotaći crvenim jajetom – da budu crvena i zdrava tokom godine.

„Juče se saraspeh sa Hristom, danas se saproslavljam s Njime. Juče se saumrtvih sa Hristom , danas saoživljavam sa Njim. Juče se sapogreboh s Hristom, danas savaskrsavam s Njime. Zato, donosimo plodove Onome koji je za nas postradao i vaskrsao“.
 
HRISTOS VASKRSE!
Vaša Svetlana.