среда, 26. март 2014.

Čuvajte mir i živite sa Bogom



Prošle nedelje, 20. marta, stiglo nam je proleće, godišnje doba kada se priroda budi, ukrašena  visibabama, ljubičicima, ljiljanima, đurđevkom...  Poseban, neodoljiv miris se oseti u vazduhu, ali poslušajmo priče naših baka, da ne brzamo sa uskakanjem u laganu garderobu.  Ujedinjene Nacije su 20. mart proglasile Međunarodnim danom sreće, a ove godine se desilo da nam sa tim danom dođe i proleće. Ljudi godinama i godinama tragaju za srećom tražeći odgovor na pitanje šta je sreća zapravo. Mnogi su pokušali da je objasne, definišu i nađu put do nje. Jedno što sigurno znamo je taj osećaj, taj trenutak kada nas sreća obuzme. Rečima se ne može opisati. Ono što je davno rečeno, ono što je ISTINA danas se  shvata tek kao „jeftina fraza“, a to je da sitnice čoveka čine srećnim.  Možda zbog brzog vremena u kom živimo, brojnim informacijama, u većini slučajeva nepotrebnim, kojima smo svakodnevno izloženi. Sa druge strane danas se sreća vezuje za novac i materijalne stvari. Više puta sam u svom blogu pominjala baš te meterijalne stvari.  Ja kao i svaka žena volim cipele, torbe, nakit... E sad, to što se drugi bave mojim cipelama, torbama i nakitom, kao i njihovim cenama - tu zaista ne mogu ništa, nemam nameru da se pravdam. Na kraju krajeva kupljena stvar se prosto istroši, zaboravi, izgubi... ne čini nas srećnim koliko nas samo trenutno nekako zadovolji.  Sreća je posebno stanje uma, nešto što ne može objektivno da se sagleda ni definiše. 
Život čine usponi i padovi. Nailazimo na prepreke, koje ponekad  obeshrabre, tako čoveka obuzme briga, počnu da ga muče razna pitanja: šta je bilo, šta se to dešava i šta će tek biti... Prosto prošlost treba ostaviti tamo gde jeste, živeti u sadašnjosti, radovati se budućnosti. Mislite pozitivno, čaša je polu puna, a ne polu prazna! Ne započinjite ništa sa stavom „ja to neću moći“! Ostanite dosledni sebi. Uvek će biti savetodavaca i dušebrižnika. Kroz život se trudimo oko mnogih stvari, tako i treba da se potrudimo u pronalasku odgovora na pitanja koja nas tište. Danas budite bolji nego juče, ali ne poredite se sa ljudima oko vas, poredite se sami sa sobom! Budite ambiciozni, ali nikako zavidni. Zavist brzo nadvlada čoveka, on joj se preda i tako se izgubi.  Nemojte da želite da nekog preteknete, da budete uspešniji od drugog. Radujte se tuđim uspesima i radite na sebi neprestano. Uživajte u onom što radite. Nemojte da se zatvarate u sebe. Svaki dan donosi obaveze, organizujte se, napravite plan za sutra. Lako je potonuti. Lako je dopustiti brodolom sopstvenoj duši... ne prepuštajte se depresivnom stanju, tako malo je potrebno da se trgnete, pozovete prijatelja i izađete na vazduh. Kroz život ne možemo sami. Na nas kao i na našu sreću mnogo utiču drugi ljudi. Uvek nam je potrebna podrška, osećamo se lepo kada tu podršku osetimo. Čovek kao društveno biće prosto ne može sam. Volite i dopustite da budete voljeni!
Naše želje nas vode napred. Sanjajte i želite, ali ne dozvolite da vam dan prođe u sanjarenju! Verujte u svoje ciljeve, da bi uspeli nije stvar samo u planiranju, morate istinski verovati u to što želite. Ako ne ide kako ste zamislili – ne dozvolite da vas to obeshrabri. Ne može sve uvek da ide po planu, onako kako ste zamislili. Prosto određene okolnosti to ne dopuštaju. Tada morate da upoznate strpljenje.  Ništa ne dolazi preko noći. Kao  devojčica sanjala sam sebe ovakvu kakva sam danas, a ne prođe dan da se ne setim te malene devojčice koja je živela za svoj san.
NE BUDITE LENJI! „Nema sramotnijeg ni luđeg zanata od dangubice, besposlice i lenjosti”, rekao je  Dositej Obradović . Lenjost je prosto nedostatak volje da se u nešto uloži energija. To nije prirodno stanje. Niste bankrotirali ako vam je prazan novčanik već onog momenta kad vas baš ništa ne oduševljava! Zbog interneta sve je nekako “na dohvat ruke”, čovek je zavladao tehnologijom, ali dopušta da tehnologija vlada njime, upao je u sopstvenu zamku. Tada ne vidi sreću koju ima, traži onu koju nema.
Eto, došlo je proleće. Samo pogledajte prirodu. Pogledajte kako se budi, kako se taj proces ponavlja i ponavljaće se iz godine u godinu.
Pazite kako usmeravate svoje ciljeve, uvek može da se dogodi sukob poslovnog i privatnog. To će vas izbaciti iz koloseka. Dopustite da vam tuđ uspeh bude motivacija. Ne budite pohlepni. Živite u sadašnjosti. Zaljubite se. Ne gledajte negativno na život već mu se dajte, prepustite se. Što više vremena provodite sa ljudima koje volite. Poklonite im nešto, nek taj poklon ne bude materijalna stvar već prosto vaše vreme, lepa reč, savet, ZAGRLJAJ! Smejte se! Osmeh je poklon od prirode. Ništa ne košta a mnogo znači.  Budite ISKRENI prema sebi i prema drugima. Ne dozvolite sebi  da pomislite da je iskrenost mana, a da će vas zatvorenost sačuvati od nečije priče, osude. Zatvorite se, o da, to je nekako lakše, ALI - postaćete slepi za tuđa osećanja, gluvi za svoje emocije. NE BEŽITE OD SEBE!
I verujte! Budite spremni na borbu koja se zove život. Tako ćete dostići svoju sreću. Strpljivo podnosite nevolje, time ćete uništiti očajanje. Očajanje razara dušu. Duša ne sme da ostane žalosna pred bitkama koje je čekaju! Setite se Boga. Molite se u sebi, na svoj način. Na svom putu nailazićete na tugu. Radi duševnog mira čovek mora da se pomiri sa tugom, mora probuditi radost u sebi. I poslušajte velike reči velikog čoveka, oca Tadeja: Treba da se opustiš. Ne uzimaj previše na sebe brige ovoga sveta, već čuvaj mir i živi sa Bogom. Neka ide kako ide...
Dopustite životu da se dogodi, sreća vam je uvek na dohvat ruke – uhvatite je!
SA

среда, 19. март 2014.

Izvozimo pamet!



Širom sveta čulo se za našu zemlju zahvaljujući ljudima, uspešnim u svojoj profesiji. Pre svega tu su mladii, koji na takmičenjima u raznim naučnim oblastima beleže izuzetne rezultate, što ih motiviše da budu vredni i uporni. Tu su  i naši sportisti, pevači, glumci, tako obični a tako neobični ljudi, koji  širom sveta predstavljaju našu zemlju u najboljem svetlu.
Nedavno je odjeknula vest da je novosadski Fakultet tehničkih nauka  otpustio profesorku Ivanu Kovačić.  Inače,  prema bodovanju našeg Ministarstva nauke, ona je dobila naučni rang A1, najviši mogući. Ona je jedna od pet najboljih mladih naučnika u zemlji i ujedno jedna od najboljih evropskih fizičara-mehaničara današnjice, a gostujući je predavač na dva univerziteta u inostranstvu! Da li ona, veliki stručnjak u oblasti kojoj se posvetila, prosto nekome smeta svojim kvalifikacijama, a sigurno je da zaslužuje viši položaj! Problem je nastao kada je trebalo da dobije status redovnog profesora, a o njenom radu i zalaganju svedoči  to što joj je povereno da predaje čak deset predmeta! Iako joj univerziteti iz inostranstva  nude posao ona nema nameru da napušta Srbiju! Ne želi da je “proteraju” oni koji su manje kvalifikovani od nje, želi da i dalje ostane posvećena svojim studentima koji su njena predavanja ocenili ocenom 9,77…
Posle raspada Jugoslavije i ratova, većine država Balkana suočava se sa iseljavanjem visokoobrazovanih ljudi. Rezultati istraživanja pokazuju da najveći problem sa tim imaju Srbija i Bosna i Hercegovina, odakle godišnje ode i do 12 000 obrazovanih ljudi!  Oni koji odlaze u daleke zemlje imaju u većini slučajeva između 25 i 35 godina. Samo iz Srbije u protekle dve decenije otišlo je oko 300 000 mladih ljudi…  Pored pada nataliteta i visoke stope  nezaposlenosti  naša zemlja se suočava sa trećim problemom - iseljavanjem! U Velikoj Britaniji na gotovo svim univerzitetima mogu se naći ljudi iz naše zemlje koji su tamo zaposleni kao profesori!  Mladi i dalje napuštaju Srbiju, što u toku, što posle studija. U istraživanju na jednom beogradskom fakultetu čak 82% mladih se izjasnilo da svoju budućnost vide van granica naše zemlje. Oni se nadaju boljem poslu i napredovanju u karijeri, gde će posao dobiti zbog svojih kvalifikacija, a ne zbog pripadnosti određenoj političkoj partiji.  Svako ima pravo na političko opredeljenje, neko želi da to iznosi javno, neko želi da to zadrži za sebe. Normalno je da su tu i ljudi koji su apolitični, koji prosto ne znaju, a i ne zanima ih,  ko je na vlasti, kada su izbori... Njih zanima da rade ono što umeju. Kada zakucaju na mnoga vrata i budu odbijeni prosto odustanu, spakuju kofere i odu. Iako su spremni na to da se prekvalifikuju, ne bi li ostali u svojoj zemlji i imali kakvu takvu egzistenciju odlaze da krenu od nule, neretko  pristaju na bilo kakav posao, čekajući svoju šansu koju svojim  radom i zalaganjem dobiju! Posle toga svoju zemlju posećuju retko ili uopšte ne dolaze, a da se vrate za stalno nemaju nameru. MILIONI  ljudi koji su poreklom iz naše zemlje žive u devedesetak  zemalja sveta. U  Americi postoji  11 naselja koja nose ime Beograd, a zajednice naših ljudi postoje i u Tasmaniji i na Aljasci. Nema univerzitetskog centra gde neko od njih nije zaposlen kao profesor ili asistent. To govori o njihovoj sposobnosti,  ali da li da se ponosimo time što su svojim radom uspeli u dalekim zemljama, ili da budemo razočarani što su morali da napuste zemlju u kojoj su se rodili i gde pripadaju?
Pre nekoliko godina je utvrđeno da je prvi čovek koji se iz Srbije preselio u Sjedinjene Američke Države  bio Đorđe Šagić.  Davne 1815. godine on je stigao brodom u Filadelfiju.  Nakon Drugog svetskog rata jedan broj ljudi se preselio u SAD, Kanadu, Veliku Britaniju i Australiju. U trećem talasu, početkom šezdesetih godina prošlog veka zbog velikog broja nezaposlenih tadašnja Jugoslavija je otvorila granice i dozvolila svojim stanovnicima da odu na privremeni rad u inostranstvo. Država je  potpisala  sporazume  sa zemljama kojima je bila potrebna radna snaga.  Devedesetih godina prošlog veka Kanada je otvorila vrata za  naše stručnjake iz oblasti  prirodnih i elektrotehničkih nauka.
Danas, posle propasti velikog broja fabrika, ogromne  nezaposlenosti,  ljudi i dalje odlaze. Sa druge strane, diploma nije uvek potvrda nečije sposobnosti, znanja, umeća. Veliki broj njih zamenilo je studiranje radom, a sa druge strane nije  redak slučaj da neki rade skroz druge poslove u odnosu na ono za šta su se školovali. Prosto su se pronašli u nečem drugom i uspešni su u tome. Njihovi potomci  će se školovati na jeziku države u kojoj žive, vreme će učiniti svoje,  deca će odrasti, neće zaboraviti na svoje korene, ali će ostati tu gde jesu. Nemačka, jedna od najrazvijenijih zemalja Evrope trenutno traži veliki broj radnika iz zemalja van Evropske Unije. Tu su poslovi za medicinske sestre, stručnjake iz oblasti robotike, kao i električare i mašinovođe. Sve to zvuči kao spas za nezaposlene u Srbiji, ali od onih koji odu veliki broj se neće vratiti…
Desi se i da se neko vrati. Odmah ga sačeka pitanje “A zašto si se vratio?”.  Dobiju ime “povratnik” i suočavaju se sa razlikama u društvu kom zapravo pripadaju u odnosu na društvo u kom su živeli. Nailaze na priče o lošem životu, na svoje stare prijatelje koji su izgubili svaku nadu. Vratili su se ipak,  svojoj zemlji  žele da  ponude ono što su naučili tamo negde daleko.
Iza nas su izbori. Stranke su trošile prosečnu platu za par sekundi na televiziji. Utrošen je novac koji je mogao da se iskoristi u lečenju bolesne dece, novac koji je mogao da pomogne mladima da se školuju, novac koji je mogao da pomogne onima koji su gladni. Ostaje nam da se nadamao, da verujemo da će mladi biti i ostati budućnost ove zemlje.
Prošle nedelje jedna lepa vest se širila društvenim mrežama, vest o tome da je u jednom danu rođeno 1909 beba, što je rekord u poslednje dve decenije. Zvanične informacije o tome u medijima nisu bile objavljene, da li zbog predizborne kampanje, da li zbog novih “estradnih afera”… Sve u svemu svakog dana nov život se rađa. Ta bebica jednog dana će stasati u čoveka koji zaslužuje da živi, radi i da ima svoju porodicu. Nadam se da će doći dan kada ćemo izvoziti voće, povrće, razne namirnice, a ne ljude.
SA

среда, 12. март 2014.

Žene!



Iza mene je predivan nastup u Londonu, uživala sam  sa svojim fanovima. Tog dana se obeležavao Dan žena – 8. mart. Dobila sam mnogo poklona i zahvalila bih se  se lepoticama i lepotanima koji se trude da me iznenade na svakom mom nastupu! Drago mi je da su uživali, mogu im obećati da se vidimo ponovo, jer ću uvek ići tamo gde me traže.
Pomenula sam 8. mart, dan koji se obeležava kao rezultat borbe za ravnopravnost muškaraca i žena u socijalnom, ekonomskom i političkom smislu. Molim sve muškarce da pogrešno ne shvate tu reč RAVNOPRAVNOST i da imaju na umu da svoju voljenu ženu mogu da izvedu na večeru bilo kog drugog dana u godini, ili joj skuvati kafu, pomoći u kućnim poslovima, prosto iznenaditi nekim malim znakom pažnje, da uvek mogu posvetiti vreme svojoj supruzi, majci, sestri, da ne moraju čekati neki „poseban dan“. Raduje me to što su žene zastupljenije u raznim sferama društva u odnosu na ranije godine. Decenijama u nazad smatralo se da je ženama mesto u kući, da budu majke i domaćice. Retko koja je imala sreću da se uda iz ljubavi. Devojka je sklapala brak za „priliku“ kako njeni roditelji procene. Nakon udaje živela bi sa mužem i njegovom porodicom, rađala decu, kuvala, čistila, prala, obavljala mnogo  poslova. One koje su imale hrabrost da se suprotstave  bile su osuđivane od strane društva. Ukoliko do ranih  dvadesetih godina života  ne bi stupile u brak govorili bi im da su „stare“...  Brojna istraživanja svedoče da je u poslednje vreme postignut napredak u ravnopravnosti muškaraca i žena u društvu, posle mnogo VEKOVA. Švajcarska, veoma razvijena zemlja, među poslednjima u Evropi dala je  ženama pravo glasa i to 1971. godine, ali zato je švajcarski Savet federacije 2010. godine dobio žensku većinu.  Politika je dugo bila „rezervisana“ samo za muškarce. Žene nisu imale pravo glasa, a nezamislivo je bilo da budu deo vlasti. Mnogo, mnogo godina je moralo  da prođe da žene dobiju pravo glasa, ravnopravno sa muškarcima, a danas se na čelu pojedinih država nalaze upravo dame. “Ako želite da u politici nešto bude lepo rečeno, angažujte muškarca, ali ako želite da nešto bude urađeno, angažujte ženu“, govorila je Margaret Tačer, prva žena premijer u Evropi i jedini predsednik britanske vlade koji je služio u tri uzastopna mandata. Kompanijama za proizvodnju atomobila nekako tradicionalno dominiraju muškarci. Trenutno najmoćnija žena u biznisu nalazi se na čelu najvećeg američkog proizvođača automobila - General Motors. Upravlja  kompanijom sa više od 212 000 zaposlenih u 396 postrojenja na šest kontinenata...  Ima mnogo primera uspešnih žena, one su svuda oko nas, ostavljaju pečat u vremenu u kom žive, ali na žalost mnogo je žena širom sveta koje žive u najgorim mogućim uslovima, a čak postoje i zakoni po kojima one nemaju nikakva prava. U Saudijskoj Arabiji  ženama je  zakonom zabranjeno da voze kola, takođe po zakonu devojčice i žene ne smeju da putuju, da pokrenu sopstveni posao, čak ni da se leče bez dozvole muškarca, ili kako oni kažu „čuvara“! Indija, koja je jedno vreme na mesto predsednika imala damu i dalje nosi teret običaja ugovorenih brakova, gde se devojčice od tek 10 godina udaju! Nije mali broj zemalja  gde apsolutno ne postoje zakonske regulative protiv nasilja u porodici, žena ne može da se vrati svojim roditeljima i ode od muža nasilnika jer se to smatra sramotom, a on ima pravo na krvnu osvetu! Milioni žena  u Čadu, Kongu, Pakistanu, Avganistanu, Maliju i mnogim drugim državama mogu samo da sanjaju da će za njih osvanuti bolje sutra.
Kod nas, na Balkanu, od sredine prošlog veka pa do danas situacija se mnogo promenila. Žene su na uticajnim položajima, same biraju svog životnog saputnika, prosto imaju pravo da rade i žive i da se same bore za svoju egzistenciju. Zvanično jeste tako.  I dalje su u mnogim sredinama ženska deca i same žene robovi tradicije, običaja i patrijarhalnog društva gde se podrazumeva da žena prosto bude pokorna.  Mlada devojka koja izrazi želju da se obrazuje, koja ima ambicije, cilj, nailazi na neodobravanje svoje porodice, jer „njeno je da se uda i sluša svog čoveka“. Naravno da je porodica temelj društva, ali svako ima pravo da bira voljenu osobu!
8. mart je danas  postao  dan kada se na žene obrati malo više pažnje, što rečima što poklonima. U borbi za egzistenciju svoje porodice prosečna žena ima mnogo obaveza, da ne stiže ni da misli na svoja prava i na tu čuvenu ravnopravnost. Za međunarodni karakter Osmog marta zaslužan je marš u Njujorku 1910. kada je više od 15.000 radnica izašlo u protestnu šetnju tražeći veće plate, kraći radni dan, zabranu dečijeg rada i pravo glasa. Prošlo je mnogo godina,  sve se više govori o tome da se mora povećati natalitet, a trudnice i porodilje dobijaju otkaze! Na razgovorima za posao mladim ženama se postavlja pitanje da li planiraju decu! U našoj zemlji gde je zvanično preko 700 000 nezaposlenih mlade žene koje traže posao se ne usuđuju ni da razmišljaju o proširenju porodice, a one koje već imaju posao iz straha da ga ne izgube, retko se obraćaju Inspekciji rada kako bi prijavile diskriminaciju na poslu. Iako je zakonom zabranjeno, neretki su slučajevi gde se od žene  traži potpisivanje blanko sporazumnog raskida radnog odnosa ako ostane trudna ili dobija otkaz nakon što ostane u drugom stanju ili za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta.  Država se zalaže za veći broj zaposlenih i podizanje nataliteta, a gubi na oba polja…
Nekada je nepisano pravilo bilo da se sestra odriče prava na nasledstvo u korist brata. Danas, u mnogim sredinama  svojom udajom žena gubi  prava na  ono što joj ZAKONOM PRIPADA. I pored zakona sve ostaje u krugu porodice, a devojka odgajana tako da je će ona “jednog dana otići” prihvata to da će brakom steći nešto i  da joj porodično nasledstvo ne pripada.  Tako je učena, tako je vaspitana i ćutaće.  Čak i danas, u XXI veku veoma je jak sistem vrednosti koji ženu stavlja u podređeni položaj.
Žene u brojnim državama imaju pravo glasa, imaju pravo da rade i zarađuju -  na papiru imaju sva prava. Na tom papiru ne piše koliki teret nosi jedna supruga i majka koja dolazi sa posla i nastavlja da brine o deci, o domaćinstvu, trudi se da bude lepa svom suprugu, a zapravo sve manje ima vremena za sebe. Možda su i mnogi muškarci pogrešno shvatili tu reč RAVNOPRAVNOST, oni koji  misle da  je kuća čista, sudovi oprani, ručak skuvan  nekakvom magijom!  U ravnopravnosti nije samo to da žena ima pravo da radi i ima pravo glasa, prosečna žena ima mnogo obaveza, a do prave ravnopravnosti će doći onda kada muškarci to uvide.
Godinama kasnije od  kada su žene izašle na ulice Osmi mart je dan kada su buketi cveća zamenili parole koje su žene nosile.  Sad možemo da glasamo, možemo da radimo, možemo same da biramo, ali i dalje milioni žena to ne mogu.  I one koje imaju sva ta prava nailaze na prepreke i diskriminaciju. U svojoj borbi za ravnopravnost žene nisu tražile da budu muškarci već prava kakva su i oni imali! Zato bih zamolila muškarce da probude kavaljere u sebi, da brinu o ženama, da ih čuvaju. One su majke, sestre, supruge. One su požrtvovane, posvetite im pažnju onda kada se najmanje nadaju, ne čekajte taj „poseban dan“ , učinite im svaki dan posebnim, nije teško! "Ružama je potrebno sunce, a ženama ljubav", rekao je  jedan pesnik. Poslušajte ga.
SA

среда, 05. март 2014.

PRAŠTAJTE


Ljude obuzme gnev i prezir kad prestanu da se raduju, kada počnu da lutaju poput zombija iz filmova. Zato se treba radovati tuđem uspehu i svakog dana činiti dobro. Nikako nemojte dozvoliti da vam i jedan dan prođe u potrazi za smislom života. Dozvolite da steknete mudrost. Kada sam dobila priliku da se dokažem, da uživam u plodovima svog rada, da to podelim sa svojim najmilijima, shatila sam da me sve manje ispunjavaju neka sitna zadovoljstva, vreme me je naučilo gde su izvori radosti i baš onog smisla sa početka priče. Shvatila sam da onaj ko ume da voli, da živi za svoja osećanja, da ih pokazuje, nikako da ih potiskuje i gazi po njima - pronašao je smisao. Onaj ko ume da veruje, ne tragajući za odgovorima koji su odavno tu – pronašao je smisao. Od pamtiveka čoveka je držala i odžavala vera,  vera u Boga u čemu je najveća ljubav i pravi mir. Ko izgubi veru izgubio je samog sebe.
Svi hrišćani ove godine 20. aprila slave veliki dan, dan Vaskrsenja Gospodnjeg. Prekjuče je počeo uskršnji post, koji se smatra najstrožijim u hrišćanstvu i uvek počinje u ponedeljak koji se zove Čisti ponedeljak, a cela prva nedelja je Čista nedelja, kada se sva jela pripremaju na vodi. Tokom posta se ne jede mrsna hrana, a pored toga treba se uzdržavati od loših misli, treba praštati svima koji su nam nešto loše rekli ili uradili, a takođe se moliti i činiti dobra dela. „Onaj ko nije poslušan, uzalud posti i moli se Bogu. Poslušanje je veće od posta i molitve. Ko ne smiri srce i ne očisti ga od zlih misli, uzalud posti“, govorio je otac Tadej.  Ovaj veliki čovek, duhovnik, po čijim su besedama napisane mnoge knjige, svoj život je posvetio učenju ljudi da dođu do svog mira.
U vremenu punom nemira i negativnosti, otuđenja, patnje mnogih naroda, post pruža umirenje i spas. Ljudi su danas puni straha zbog neizvesnosti šta donosi novi dan, zanemaruju volju Božiju, tražeći spas u obećanjima drugih, što ih stalno vraća na novo lutanje. Poruka koju sa sobom nosi post je jasna: svodi se na pokajanje, da se svim srcem prihvati vera u jednog i jedinog Gospoda Boga, da svojim molitvama ljudi sebi i najbližima prizivaju Božiji blagoslov da bi poboljšali sopstveni život.
Niko nije naučen rođen. Par godina u nazad nisam znala koliko post čini čoveku. Čitajući duhovne knige naučila sam mnogo o tome. Sada postim sva četiri godišnja posta, kao i sredom i petkom, što mi uliva mnogo snage, volje, ljubavi, a pre svega duševnog mira. To me čini slepom za ljudsku zlobu, uliva nadu za spas onih koje je zloba opsela, i čini da se radujem uspehu svih onih koji su bili vredni, pošteni  i verovali u sebe.  
Vaskršnji post se još zove i Veliki post, kako zbog dužine trajanja tako i zbog posebne važnosti. Ovo je najduži post u toku godine. Dva dana pre Uskrsa obeležava se Veliki Petak, koji se smatra najtužnijim danom hrišćanstva. Tog dana Isus je razapet na Golgoti.  Gledajući šta narod i vojnici rade sa njim Isus je rekao: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“. Običaj je da se tog dana farbaju jaja, najčešće crvenom bojom, što simbolizuje Hristovu krv.
Čovek kao čovek, lako zaboravi na druge, još lakše na sebe. Svedoci smo da je svakim danom sve više ljudi zavisno od poroka. Čovek ima slobodnu volju da bira, pa bira čak i ono što je štetno po njega samog. On samog sebe navede na telesno uživanje, a time bira porok i postaje njegov rob! Kad govorim o porocima, ne mislim na one o kojima se u današnje vreme često govori. Jedan od poroka je  i prekomerno uživanje u hrani. Birajući bilo kakav porok čovek bira da postane zarobljenik sopstvenog života. Ovo pišem za sve one koji su skeptični, čija je vera poljuljana i kojima treba samo malo ne bi li bili zadovoljni sobom. Naime, danas nam se nudi sve i svašta. Pred nama je izbor raznovrsne hrane o čijem poreklu malo ili ništa ne znamo. Proizvode se razne namirnice na kojima ćete videti da piše posno. Nije stvar u tome da posna trpeza bude bogata, luksuzna...  Nije stvar u tome da se čovek prejede. Stvar je u tome da uzima ono što mu priroda daruje.  Postoji mnogo razloga zašto je zdravo postiti. Posna hrana pomaže kod brojnih bolesti poput bolesti srca, astme, dijabetesa, depresije...  Posna hrana reguliše krvni pritisak, ubrzava detoksikaciju organizma i smanjuje nivo masnoća u krvi, to je ono što su dokazali naučnici. Opet se dokazuje ono što je odavno rečeno, što nam je zapoveđeno, zarad zdravlja i fizičkog i psihičkog! Međutim, post se ne treba doživljavati kao prilika da se “skine koji kilogram”. Upravo zbog toga sveštenici često napominju da post nije ni dijeta, ni gladovanje ni mučenje, post je hrišćanski stil života.  Prosto, post se svodi na uzdržavanje i UMERENOST. Recimo neko će jesti posnu hranu samo da bi smršao, ali od toga nema nikakve duhovne koristi. Fizička lepota je subjektivan doživljaj,  stvar ukusa o kojem se ne raspravlja. Stanje naše duše je nešto sasvim drugo, to je ono što nas čini!
Post je duševna hrana, priprema za svetu tajnu pričešća. Pričešće je vrhunac ljubavi i zajedništva između Boga i čoveka. Sveštenici govore da bi verninici trebali češće da se pričešćuju, ne samo u periodu četiri godišnja posta. Pričešćujemo se hlebom i vinom, koji simbolizuju telo i krv Hristovu. Prilikom ispovesti koja prethodi pričešću, čovek čisti svoju dušu od greha koje je počinio mislima, rečima ili delima. “Treba pripremiti srce da se u Svetom Pričešću sjedini sa Gospodom. Post je potreban za smirenje tela, jer kad se telo smiri, smiriće se i duša. Crkva je propisala kako treba postiti. Srce treba pripremiti. Mi možemo ništa ne jesti, a da nam je srce zlobno i pakosno. Kako da primimo Sveto Pričešće kada ne podnosimo pojedince?”, reči su oca Tadeja.  
Dragi moji – PRAŠTAJTE! Prvo oprostite sebi ako vas tišti i muči nešto što smatrate da niste uradili kako ste želeli. Praštajte ljudima, ne dozvolite da njihove reči i dela truju vaše duše. Ne nasedajte na njihove provokacije, ljubomoru, nego poželite da oni pronađu svoj mir!
I uvek imajte na umu – BOG JE LJUBAV!
SA