86 400 Evra

Oduvek sam volela svoj rođendan. Još kad sam bila mala, kada smo živeli veoma skromno, moji  najbliži su
se trudili da me obraduju raznim sitnicama, torta je bila obavezna... pa onda dođu drugari... Tako je i dan danas, skačem kao ta ista mala Svetlana dok euforično otpakujem poklone koje sam dobila od svojih prijatelja i najbližih. Rođendan je svojevrstan praznik, neki ga (posebno žene) preplaču, kada se zagazi u tridesete. Ma nema plakanja zbog rođendana! Svakom godinom smo zreliji, a kakva je to godina bila iza nas ako zbog nečega nismo plakali, ako se zbog nečega nismo smejali, ako nešto novo nismo uradili – nikakva. Rođendan kruniše sve ono što je prošlo u predhodnoj godini i idemo dalje!
Rado se setim jednog svog komšije iz detinjstva. Bio je to jedan simpatičan dekica, koji na žalost više nije među nama, ali tada, u svojoj osamdeset i nekoj godini bio je pun energije i volje za životom. Kada bih ga pitala kako je, uvek bi odgovarao isto – „Iha, dobio sam sedmicu na lotou“. To je za njega bio svaki novi dan - ravan milionima, iako je sa svojom ženom živeo od skromne penzije, svakog jutra je dolazio po hleb i mleko, radovao se životu... zbijao šale... Bog mu je dao da dočeka i praunučiće.
Zašto sam se odlučila za ovaj naslov? Pa zato što svakim novim danom dobijam 86 400 evra, ali SVAKIM novim danom, baš kao svako od vas. Prosta računica – dan traje 86 400 sekundi, ok oduzmimo od toga spavanje, opet ostaje dovoljno da se dan maksimalno iskoristi. Svaki dan je nova šansa, svaki dan je drugačiji i poseban. Baš tako je i moj komšija bio milioner – živeo je život punim plućima. Uvek mu je osmeh krasio lice. Kada mu je doktor prepisao lekove rekao je „Kuva meni moja baba čaj za pritisak, a kad skoči ja se najedem belog luka“...
Na žalost, život kao život nosi sa sobom i ružne stvari. Jedino što je sigurno je kraj. Gubitak bliske osobe je izuzetno težak, ali mora se podneti. Dragi Bog je tako hteo. Nemojte sputavati suze, nemojte gušiti bol, pustite ga, ali nemojte dozvoliti da vas obuzme – uvek, šta god da se desi, MORATE ŽIVETI, MORATE iskoristiti svaku sekundu koju vam novi dan nosi. Nećemo se baviti krajem, radujmo se ŽIVOTU i pričajmo o njemu.
E koliko su mi se puta isplakale  drugarice... Raskinu vezu, šta ćemo, plače ona, ja je tešim... Onda sećanja, svi ti lepi trenuci koje ste prošli zajedno, nikako nešto loše da se izvuče. Žene kao žene, pustimo balade, uzmemo grickalice, tonu papirnih maramica i udri. Pustim suzu i zbog sebe. Ustanem ponekad, retko, na „levu nogu“, ali ne volim da me bilo ko vidi kad plačem. Imam utisak da moje suze povređuju one koji me vole, a ne želim da im bude žao. Pogledam se u ogledalo i kažem sebi „Proći će Svetlana, osmeh na lice“... I prođe, zaista. Koliko puta sam samo čula opasku „lako je njoj...“. A po čemu sam ja drugačija od drugih žena, moliću lepo? Nisam robot! Majka me rodila, u porodilištu, nije me donela roda, niti sam sa druge planete... Samo se bavim poslom koji se bavim. Koliko ima uspešnih ljudi u svojim profesijama: doktori, pravnici, ekonomisti... – ali i oni su pre svega ljudi. Doktor će savetovati ostavite cigarete, pa će onda otići na pauzu i zapaliti cigaretu. Eto, i on je samo čovek, prepušten svom poroku doduše, a lično glasam za zdrav život. Niko od nas nije ni privilegovan ni zaštićen u životu kojem živimo, šta god imao, šta god posedovao. Ne možemo znati šta nas čeka, ali možemo i MORAMO znati šta od SEBE OČEKUJEMO.
A ljubav, ljubav je svuda oko nas. Ja sam sanjala san svih devojčica – da budem princeza koja će pronaći svog princa, udati se u belom, u krugu svojih najdražih... Mnogi kažu da su se razočarali u ljubav – nemojte tako.  Pa desi se, desi se lepa veza, emocija, strast... pa prođe... i to je ljudski, nije greh! Čovek je dobio pravo da bira, da odabere, da voli i bude voljen. I onda idemo dalje, nova ljubav se dogodi, prosto se dogodi. Toliko je knjiga, pesama,  napisano o ljubavi... Ne bi se pominjala da je nema! Ne smete gubiti nadu. Ljubav pokreće, motiviše, tera vas napred... Ako ne postoji voljena osoba, koja će se kad tad pojaviti, tu su prijatelji, tu je porodica, imajte na umu da NIKAD NISTE SAMI. I nemojte da mislite da su mane iskrenost i predavanje ljudima, naprotiv to su vrline, veoma vredne vrline, a ako druga strana to ne ume da ceni ne budite razočarani, ne pustite sujeti da vas opsedne, opet – iskoristite život, iskoristite SVOJE VREME i budite iskreni – iskrenost je sve ali ne mana. Da, setite se, probudite ono dete u sebi, ono dete koje ne zna za poraz, koje zna da uživa, kome je život igra! A život to zaista i jeste! Samo kad odrastemo počnemo da brinemo, oko svega. Ne umemo da se opustimo. E onda se predajte tom detetu u sebi koje će vas povesti, setite se...
Godina tako brzo prođe. Život  prozuji. Kao da sam juče bila u Australiji na novogodišnjem nastupu...  Dozvolićete da vam dan propadne? Tih hiljada i hiljada sekundi koje ste dobili, a možda vas tamo negde, gde treba da odete, a mrzi vas, čeka sudbonosni trenutak, momenat koji će vam promeniti život? Zapitajte se.
Dragi Bog je svakom namenio put. Pomozi sebi i On će ti pomoći. Svaki dan je nova šansa, čak i ako deluje nekako sivo i sumorno – ipak je nov dan. Sunce izađe iako ga skrivaju oblaci... Oni će se razići, ne dopustite da sivo i sumorno bude u vašim dušama. Iskoristite dan.

Xoxo SA