Samoća

Pre nešto više od pedeset godina u Americi je sprovedeno jedno istraživanje među studentkinjama, a ticalo se braka. Tri od četiri ispitane studentkinje odgovorile su da bi se udale za muškarca kojeg ne vole, ali im po nekim kriterijumima odgovara: zgodan, je, finansijski zbrinut, duhovit, inteligentan. Decenijama kasnije sprovedeno je vrlo slično istraživanje, a manje od deset odsto studentkinja odgovorilo je da se ne bi udalo za muškarca kog ne vole, makar i da poseduje te neke karakteristike.  Istina je da ljubav treba da bude prvi i osnovni kriterijum.

Iz mnogo razloga broj brakova kao i ljudi koji imaju stabilnu vezu drastično se smanjio protekle decenije. Pored brojnih problema koji muče našu državu i ovaj se postavlja kao jedan u nizu. Za dvadeset godina za čak 60% opao je broj sklopljenih brakova. Razlozi nisu samo ekonomske prirode, zavise i od sredine. Po nekim istraživanjima u Srbiji živi pola miliona ljudi koji nikada nisu zasnovali bračnu zajednicu, od toga 250 000 živi u seoskim sredinama. Među njima su situirani ljudi, sa kućama i imanjem, koji imaju sve uslove za zasnivanje porodice. Govori se i o tome da naše devojke neće da ostanu na selu, pa neženje traže mlade u Rusiji, Ukraini... U gradskim sredinama većina se vodi stihovima čuvene pesme „Ostaću slobodan, neću se vezati“. Istina je da život udvoje podrazumeva mnogo odricanja. Tu je čuveni strah od braka, jer mnogi se plaše promene u životu. Brak je prosto nadogradnja veze, učvršćuje tu vezu,  a u samom čoveku je potreba za bliskošću i sigurnošću.  Za mlade brak postaje  kazna a ne blagodet života.   Davno mi se obratila drugarica koja je bila u vezi nekoliko godina. Prošla je ona početna euforija, nije umela da prepozna  da li je za njenog momka veže ljubav ili navika, dok je ona razmišljala o raskidu on joj je predložio da žive zajedno.  Žargonski rečeno nju je smorilo to što je sve postalo isto, već viđeno i predvidljivo.  Vremenom su sve manje izlazili, vikednom filmski maratoni kod nje ili kod njega. Promenu je videla u prekidu veze, ali ipak se odlučila za zajednički život. Počele su svađe zbog  stvarih oko kojih se pre nikad nisu svađali, ali jutro posle bi dočekali zagrljeni u krevetu. Nekoliko meseci kasnije su se venčali i u srećnom su braku.

Čovek se vremenom prosto nadograđuje, odnosno MORA da dozvoli sebi da mu svako iskustvo postane lekcija, ali da ne gubi veru u ljude i ne pada u razočarenja. Pa drugačije se razmišlja u onim slatkim ranim dvadesetim, a drugačije u tridesetim godinama! Dok u dvadesetim postoje  igre i igrice, potraga i eksperimentisanje, u tridesetim čovek zna šta mu prija šta ne, za razne „ljubavne igrice“ prosto nema strpljenja, a ruku na srce – i seks je bolji xaxa! Prosto nestanu ona pravila „koliko puta treba da izađete dok se ne poljubite“, pa „šta će da pomisli o meni ako ga poljubim“, neka pitanja koja su pre dominirala prosto se izgube.

Međutim, šta to ljude odvlači u nekakav samački život? Loša iskustva, strah da ne budu povređeni, gledanje na to da je biti u vezi obaveza? Pa ne može život da bude mirno more, talasi su sasvim normalna pojava. Strah je takođe normalan, ali ako mu se prepustite postaće vaš zli gospodar. A obaveza – život čine obaveze, bežanje od njih je lenjost i sebičnost! Smatram da je uzrok tome što je sve više samih i usamljenih ljudi upravo ovo moderno doba, koje sa svojim dobrobitima ipak naplaćuje i danak. Ljudi su povezani, umreženi. Muškarci ne prilaze devojkama u kafićima i na javnim mestima, već na socijalnim mrežama. „Napredak veze“ postane uključivanje kamere i gledanje preko Skajpa, umesto fizičkog prisustva. Onda krenu „šprijuniranja“, posmatranja, razmatranja, ko je šta „lajkovao“ tamo nekom trećem, „ko ti je ovaj“, „ko ti je onaj“ – još jedan začarani krug.

Zar je lakše provoditi život u nekakvom iščekivanju princa na belom konju ili uglađene princeze? Ne postoji ni jedno ni drugo! Kad je čovek usamljen onda mnogo, mnogo razmišlja, polako gubi samopouzdanje i idealizuje potencijalnog životnog saputnika, odnosno saputnicu. Istina je da je ljudskom biću potrebno da se nekad malo osami. Tada ima priliku da bolje upozna sebe, da razmisli o svojim postupcima.  Ovo je ponekad potrebno, jer živimo u svetu koji je jako brz,  virtuelna komunikacija je postala zlatno pravilo, a ogromna količina informacija se razmenjuje u svega nekoliko sekundi. Sve to ima svoje dobre strane, a loše strane se pokazuju u tome da ne možemo sve da ispratimo i da dolazi do ishitrenih  reakcija. Dok  psiholozi objašnjavaju razliku između samoće i usamljenosti, sigurna sam da nije dobro ni jedno ni drugo. Samoća se tu pojavljuje kao izbor, a usamljenost kao stanje.  Opet kažem, u redu je malo se osamiti, uz neku knjigu, malo razmisliti, ali čemu to ako nemate koga posle da zagrlite?

Čovek je sklon krajnostima. Da pomenem društvene mreže. Osvanuo je naslov o „Tviter Kazanovi“, mladiću koji ima 25 godina i godišnje spava sa 200 žena. On kaže da „se usuđuje da kaže ono što drugi ne  smeju“.  Njemu se, dakle, nameću žene koje sa njim samo žele da spavaju. On se time ponosi.  Stvar je jasna – promiskuitet. Birajte, promenite na stotine partnera, pa to je bar lako! Dokažite sebe na drugačiji način, onaj ljudski – OSTANITE UZ NEKOG!

Ova tema mi se sama od sebe otvorila prošle nedelje. Zašto mnogi govore da im kućni ljubimac zamenjuje nedostatak voljene osobe? Divno je imati kućnog ljubimca, ali lepše je da u paru prošetate svog mezimca.  Zašto mnogi govore da više veruju životinjama nego ljudima? Životinje su divne, obožavam ih, ali svoj život ne bih mogla da zamislim bez voljene osobe, kao ni bez mojih kućnih ljubimaca. Prosto ne postoji ništa što vam može zameniti ili odložiti iskonsku potrebu da pored sebe imate nekog kog volite, kom verujete, sa kim možete da razgovarate i delite trenutke – i dobre i loše.

Na putu do ljubavi te ne deli klik na socijalnoj mreži. Na putu do voljene osobe treba da te vodi iskrenost. Ne pomišljaj  da će neko tvoju  iskrenost zloupotrebiti. Ako to i uradi to govori o toj osobi, a ne o tebi.  Ne dopusti  da te vodi   strah,  osloni se i na razum i na srce – nećeš pogrešiti.  Kada se usaglase  TO JE TO! Ne biraj samoću, to je lakši način, jer vreme naplati svoje, godine prođu, onda zaista upoznaš samoću i usamljenost i sve ono loše što sa sobom nose.  

Seka