среда, 30. април 2014.

Dvaput meri, jednom seci



Posao javne ličnosti nije samo da se smeška i pozira. Svedoci smo toga da je lako postati poznat,  napravite neku glupost, objavite to na YouTube i  određeno vreme bićete u žiži interesovanja – kako se to popularno kaže.  Recimo (ovo ne pokušavajte, samo dajem primer): skineš se go, namažeš telo crvenom bojom, staviš plašt oko vrata  i pretrčiš prometnom ulicom. Trčiš tako i urlaš na sav glas, ili se smeješ... svejedno. Naravno, angažuješ nekog da sve to snimi, objaviš svoj snimak na društvene mreže i – eto te. Postao si „slavan“! Šta sad raditi sa tom slavom? Neko će tražiti da uradi sa tobom intervju, ne bi li ti odgovorio:  „život mi se preokrenuo preko noći“. U svakom slučaju, dopustićeš da postaneš predmet sprdnje i ismevanja samo da bi se o tvojoj gluposti pričalo i prepričavalo, ali to će brzo proći jer če neko drugi uraditi novu glupost i prosto te svrgnuti.
Doduše, neko će uspeti da „opstane“ na glupiranju... Tu već moraš da pratiš dešavanja i da svakom i svemu teraš kontru. Tako u 3 koraka postaneš  poznat: napraviš glupost, pljuješ sve i svakog oko sebe, a na kraju proglasiš sebe neshvaćenim. Tako ćeš dobiti mnogo pažnje i popularnosti, one kratke, koja traje tek par sati.  Onda moraš stalno smišljati nove i nove gluposti... i tako prođe mnogo vremena, prosto ti nije dovoljno onih par sati pažnje u šest meseci. Dobiješ epitete kojekakve, svi te na kraju omrznu, ali ti si sebe proglasio neshvaćenim.... Pa jel moguće da milioni ljudi ne shvataju jednu osobu! Pa u kome je problem – u tebi ili u njima?!?!
Osoba koja se bavi javnim poslom, koja zahvaljujući svojim radom opstaje godinama,  prosto ima određeni uticaj na one koji prate njen rad. Samim tim ima i dužnost prema tim ljudima: da govori o svojim životnim iskustvima, da ne ignoriše ono što se događa u svetu oko nas, da govori o onome o čemu se priča malo ili se ćuti, ali da se to ne svodi isključivo na kritiku, prostakluk i psovku, već prosto da se skrene pažnja na loše stvari koje se dešavaju u našem društvu.
Sama sam birala svoju profesiju i teret koji ona sa sobom nosi. Taj teret ne bih istakla kao nešto negativno, jer sam bila svesna od samog početka, baš kao što i sada znam, da će oni koji prate moj rad uvek voleti da znaju i šta se krije iza te scene:  kako provodim slobodno vreme, šta me čini srećnom, a šta me rastuži, prosto kakva sam ja zapravo, mimo novinskih naslova, pesme, i osmeha na nastupu. Upravo zato i volim da komuniciram sa svojim mnogobrojnim fanovima, da im posvetim vreme, da ih saslušam. Prosto ne želim da bilo ko od njih stvori iluziju da je život bajka, baš onakva kako deluje ta scena. Smatram sebe uspešnom i ostvarenom ženom, ali to se nije dogodilo u jednom danu. Iza toga stoje rad i trud. Nisam svoju karijeru gradila praveći skandale, niti sam pominjala druge ne bih li skrenula pažnju na sebe. Prosto sam radila ono što najbolje umem. Iskoristila sam dar od Boga, svoj talenat  i  dan danas radim na njemu, trudim se da pobedim samu sebe, ne druge. Maksimalno se posvećujem svom pozivu, jer svakim danom učimo, svaki dan je nova priča i treba da se trudimo da  budemo bolji, kako u poslu, tako i u privatnom životu.  Nije teško biti vredan i uporan. Potrebno je samo malo volje, ali najbitnije je imati cilj. Na žalost bahatost i nepromišljenost sve više uzimaju maha. Jako je loše što se  mladi ljudi, oni na kojima je budućnost,  trude da privuku pažnju na sebe lošim postupcima. Danas je tako lako privući pažnju upravo zahvaljujući mnogobrojnim društvenim mrežama ili bolje rečeno – zloupotrebljavajući društvene mreže.
Nedavno se pojavila grula na Fejsbuku koja je šokirala ljude u regionu, a nosi toliko ružno ime da ne mogu ni da ga napišem. Naime administratori te grupe su preuzimali slike mladih devojaka sa njihovih privatnih profila i postavljali ih u grupu. Ono što je ipak loše u toj priči je što su devojke koje su na svojim privatnim Fejsbuk profilima objavljivale slike u  provokativnim  ili sasvim  normalnim pozama, a pride su veoma, veoma mlade, zaboravile na to da prilikom objavljivanja svoje fotografije, ta fotografija  postaje „vlasništvo“  svih koji je vide. Može da se preuzme, podeli i prosto zloupotrebi. Devojke čije su se slike našle u ovoj grupi, koja je za kratko vreme brojala veliki broj članova bile su više nego šokirane, jer uz sliku je pisalo njihovo ime i prezime, kao i  druge informacie, koje je administrator grupe  dobijao u inbox. One su u najvećem broju slučajeva  rođene 1998., 1999. ili 2000. godine. Administratori  Fejsbuka su roditeljima koji su prijavili grupu odgovorili da ne mogu da ugase grupu jer su zaključili “da ni na koji način nisu prekršena pravila”.
Njihove fotografije u toj grupi videlo je desetine hiljada ljudi, a komentari su ružni i vulgarni.
Pošto su društvene mreže postale svojevrstan “prozor u svet”, neosporno se situacija otrgla svakoj kontroli. Neosporno je da pojedinci preteruju sa objavljivanjem raznog neprikladnog sadržaja, a ono što je najgore je to što zbog raznoraznih linkova niko nije pošteđen neprikladnog sadržaja na drugim sajtovima, a najugroženiji su maloletnici. Smatram da roditelji maloletnika moraju imati uvid u to šta njihova deca rade i kako  se ponašaju na društvenim  mrežema. Prosto došlo je takvo vreme. Koliko deca nisu bezbedna  van kuće, toliko nisu bezbedna ni kod kuće na internetu!  Đavo lako odnese šalu. Molila bih sve mlade, generacije onih koji će jednog dana biti odrasli ljudi da budu obazrivi, da paze na svoje ponašanje, da dobro promisle pre nego što nešto urade. Da se obrate svojim roditeljima, najbližima, ukoliko imaju problem, a ne da beže u nekakav virtuelni svet koji im u trenutku može stvoriti surovu i opasnu realnost!
Seka

1 коментар: