Srećan rođendan!

Obožavam domaće filmove i serije, posebno one snimljene ranije, u onim “srećnim vremenima”, prosto moram staviti navodnike, ne sećam se tih vremena, za mene je to priča onih starijih, iskusnijih ljudi, koji su pored tih srećnih doba doživeli i ona veoma teška, a uspeli su da im se odupru: svojim radom, kreativnošću, vođeni talentom na kojem su radili. Danas je rođendan jednom velikom čoveku, čoveku koji je pisao hroniku savremenog srpskog društva, pisac mnogobrojnih scenarija u čijim ekranizacijama  i danas uživaju milioni gledalaca – Siniši Paviću.

Mislim da svako zna priču mlađeg referenta Mite Pantića, dogodovština njega i njegove porodice koji prati filmski serijal “Tesna Koža”. Tu je i Šurda, čovek koji  iz malog mesta dolazi u prestonicu u potrazi za boljim životom, u fantastičnoj seriji “Vruć Vetar”, snimljenoj 1979. godine, koja je pored tadašnje Jugoslavije zabeležila izuzetan uspeh u Mađarskoj, Češkoj, Rumuniji, Bugarskoj, Austriji…  Kad sam već pomenula tu potragu za boljim životom, kako ne pomenuti i čuvenu seriju “Bolji Život”… Milioni i milioni ljudi pratili su porodicu Popadić i kraj osamdesetih godina prošlog veka u našoj zemlji.

Nije mi lako da pišem o piscu, velikom piscu, ali blog je slobodna forma, pa će mi oprostiti svi oni koji budnim okom traže grešku xaxa. Gospodin Siniša Pavić je smelo, dostojno, realno, sa vrhunskim humorom  svedočio o vremenu, o deceniji, o decenijama. Prikazivao je i onog, kako kažu, običnog čoveka, a i političare, kao i one koji iz neke senke upravljaju i  jednima i drugima. Kao gledalac smatram da njega krasi hrabrost, hrabrost da istakne realnost spram svega, realnost onakvu kakva jeste, protkanu dobrim i lošim, smehom i suzama. Prosto, on je čovek koji ume da oseti trenutak, trenutak u kome smo se svi mi našli: kako živimo i kako bi voleli da živimo.

Radna biografija ovog čoveka je fascinantna. Autor je scenarija za više od četrdeset  televizijskih serijala i filmova. Vidite, on se nikad nije eksponirao po raznoraznim emisijama, umeo je da iskoristi vreme da stvara, da stvara za sve nas gledaoce. Nismo ga gledali u raznim Talk Show programima, ali smo njegovo ime mogli da pročitamo u špicama mnogobrojnih serija i filmova. Tek ponekad u pisanim medijima pojavi se intervju sa njim, koji rado pročitam. Diplomirao je na Pravnom fakultetu 1956. godine. 1968. godine snimljen je film po njegovom istomenom romanu “Višnja na Tašmajdanu”. Nije odustajao u svom radu, uskoro po njegovom scenariju nastala su sledeća ostvarenja: “Pozorište u kući”(1973.), “Otpisani”(1974.), 1984. godinu su obeležila dva filmska ostvarenja: “Čudo neviđeno” i “Nema problema”…  Mislim da nije potrebno da nabrajam, od kraja šezdesetih godina prošlog veka, pa do druge decenije 21. veka Siniša Pavić nije prestajao da stvara.  Svakako, čuveni gospodin Šojić, direktor velike firme  u “Tesnoj koži”, a predsednik političke partije u televizijskoj seriji “Bela lađa” ostaće citiran u narodu. O  Šojiću gospodin Pavić je govorio u jednom od svojih intervjua. Kaže da tih “Šojića” ima svuda, u svim delovima društva,  gde može da se živi dobro od prodaje magle i ne radeći. Talenat gospodina Siniše očigledno nije samo pisanje, naprotiv. Njegov talenat je procena. On je čovek koji prosto “čita” naše društvo, koji prepoznaje našu svakodnevicu  i koji veoma vešto to ume da pretoči u scenarijo.

Kada sam bila devojčica prvi stihovi pesme odjavne špice iz serije „Bolji život“ za mene su značili „sutra je ponedeljak, škola, idi u krevet“. Normalno da kao dete nisam razumela tu seriju, koju sam kasnije, kao odrasla, rado gledala. Jedna stvar mi je tu ostala upečatljiva i divna. Naime, njegova supruga Ljiljana Pavić potpisuje se kao saradnik u pisanju scenarija, ne samo ove serije,  a meni se posebno  dopada to što se upravo ona potpisuje kao tekstopisac pesama koje su prezentovale te serije.   Predivno je što oni, deleći svoj svakodnevni život, dele i kreativnost.

Svojim delom Siniša Pavić je obežio naše živote. On je pisao, a mi smo mogli da vidimo  kako smo lako zaboravljali prošlost, lakomisleno gledali u budućnost i sistem koji bi se našao na vlasti. Ali vlast je vlast. Skloni spektaklu, zaboravljali smo prošlost, čekali budućnost i nadali se tom BOLJEM ŽIVOTU, a nekako smo batalili sadašnjost, a opet samo želimo da budemo SREĆNI LJUDI.

Siniša Pavić – čovek koji poznaje naš narod, čovek koji je pokazao kako se koristi vreme, čovek koji ume da živi i stvara!

Želim srećan rođendan velikom čoveku, srećan rođendan Siniši Paviću!

SA