среда, 23. јул 2014.

PAMET ILI MUDROST


Točak koji škripi najpre se podmazujea ukoliko nastavi da škripi menja
se! Isto je i sa osobinamaubeđenjimaČini mi se da ljudi mnogo lakše plačunego što se menjaju. Da budem iskrenai ja sam tako ranije.Mislila sam da bilo koja promena znači nedoslednostneprincipijelnost. Sada znam da nije tako. Kada se osvrnem iza sebeshvatim da sam se vremenom menjala, pa čak i onda kada sam mislila da spremnost za promene i nije baš osobina za pohvaluNaravno, ne mislim na promenu frizure i kose koja za čas može od kratke postati bujnaMislim na suštinskep romene koje nas oplemenjujuOne unutrašnje.Vremenomgodinama i sazrevanjem taj neki otpor prema ovoj vrsti promena kod mene je slabioslabioslabio sve do iščeznuća. Vrlo sam srećna zbog toga. Ako nešto radimo, a neuspemo iz prvog putamožemo posle da pokušavamo iznova koliko hoćemoali će uspeh izostati sve dok pokušavamo na isti način.Savete možemo saslušatimožemo u njima videti i dobru nameruali ih ne možemo primeniti sve dok sami ne spoznamo da bi trebaloJasno je da spremnost na promene zavisi isključivo od nas samihali i blisko okruženje ima mnogo uticajaAko ne možemo birati mesto rođenjaboju očiju i krvnu grupu,okruženje možemo. U mom okruženju seposlednjih nekoliko godina pojavilo toliko divnihumnih i mudrih ljudi da sam  zaista srecna i ponosna. I ranije ih je biloali sada dominirajuOd takvih sam najpre naučila, a potom i prihvatila da nije najvažnije biti pametannajpametnijiVažno je biti mudar. A do životne mudrosti se dolazi.
Napredovati znači menjati se, pokusati biti savrsen( nemoguce, samo je Stvoritelj savrsen)  treba se truditi. E sad, može se polemisati i filozofirati u nedogled na temu da li savršenstvo uopšte postojiali dileme nema da li bi trebalo da težimo ka savršensvu. Još ako oko sebe imamo ljude koji nas na pravi način podstiču, koji nam pomažu da neprestano budemo na tom putu težnjeonda za bolje i mudrije sutra nema brige. Hvala mom duhovnom ocu Varnavi, hvala ocu Pimenu, hvala  ocu  Porfiriju, hvala  mom suprugu... Prijatelju Nemanji Pajicu, mom kumu Sasi Tosicu, kumi Ljiljani Konstantino,...Uz ove ljude sam naucila dosta toga! Postala sam smirenija, stalozenija u svakom smislu.  Naucila sam  da se molim za svoje "surove prijatelje"  (nikada ne govorite neprijatelji, vec surovi prijatelji... Hvala ocu Nikoli koji me ovome naucio)  a to je zaista tesko!  Bog gresnika ljubi  a pravednika miluje... 

1 коментар: