Kada ljubav boli

Svi se sećamo užasnog događaja kada je 12. novembra 2012. godine Darijan Musić  ubio svoju devojku Vladislavu Červenko. Osuđen je na 35 godina zatvora.  Svi su bili u šoku kada je objavljeno da je novosadski Apelacioni sud poništio presudu i postupak protiv njega vratio na početak zbog, kako su naveli, nepravilnosti u proceduri. Juče je objavljeno da je Musić osuđen na 40 godina zatvora.

Ta nova procedura je donela i neke nove činjenice. Rekli su da je ovaj dvadesetsedmogodišnjak, koji je na smrt pretukao svoju devojku, po nalazu veštaka neuropsihijatra natprosečno inteligentan i da ne pati od duševnih poremećaja.  Nije zavisnik ni od alkohola ni od droge.  Pravni zastupnici porodice Červenko u završnim rečima su istakli da kod Musića nema kajanja, iskrenosti, i da pričajući šta je uradio optužuje druge.

On je počinio svirepo ubistvo. Vladislava je zadobila više od pedeset udaraca, njena smrt nije bila momentalna. Trpela je strahovite bolove, nije mogla da pozove pomoć. Preminula je posle deset minuta u mukama, zbog gubitka krvi.  Koliko je on bio pri sebi govori i to da se posle ovog užasnog postupka  ponašao vrlo svrsishodno, otišao je da proveri da li je sigurnosna kamera nešto snimila, a pripremio je i ruksak za bekstvo. Uhapšen je u okolini Novog Pazara, dok je pokušao da pobegne u Crnu Goru. Na suđenju se branio time da se ne seća svog postupka, za šta je dokazano da nema nikakvog medicinskog osnova i opravdanja, jer se odlično seća svega u životu što je doživeo. Veštaci su utvrdili da je on labilna ličnost, sa obeležjima narcisoidnosti, impulsivnosti i senzitivnosti, zbog čega ima nizak prag tolerancije na frustracije, unutrašnju napetost, kao i sklonost da se pasivno prepušta svojim raspoloženjima. Nije prisustvovao izricanju presude.

Darijan Musić je osuđen jer je počinio užasan zločin, pravda je zadovoljena, ali to ne može da izbriše ono što je on uradio, to ne može da zaleči rane Vladislavinim najmilijima, njenoj porodici, koju je on zavio u crno.

Kako prepoznati nekog novog Darijana Musića? Već sam pisala na ovu temu, i opet ću i opet, pre svega za sve one devojke i žene koje trpe zlostavljanje u vezi i u braku, koje su maltretirane psihički i fizički, a o tome ćute! Nasilnik ostaje nasilnik! On se neće promeniti. Jednom je podigao ton na tebe, jednom te je udario – opet će. Mnoge žene misle da se to eto jednom desilo i da se više neće ponoviti, a onda vremenom upadnu u začarani krug, žive život u strahu sa do juče voljenim čovekom.  Prvo i osnovno, žena ne sme da krivi sebe što je momak ili suprug udario! Naravno da kad upozna čoveka ne može da zna da se u njemu krije nasilnik. U samom početku ni po čemu se neće razlikovati od drugih. Biće ljubazan, trudiće se da ostavi lep utisak skromne i strpljive osobe. Čak se na njemu neće primetiti nikakva nervoza. Onda počinju stvari da se menjaju. Neobično i burno će reagovati u sasvim običnoj situaciji. Kada vas prihvati „svojim vlasništvom“, posle izvesnog vremena veze ili posle stupanja u brak, pokazaće svoje pravo lice. Jednom će otkriti nasilnika u sebi, jednom će pokazati svoje pravo lice, i svakog narednog dana sve više i više. Doći će i ti neki mirni periodi, oni kada žena pomisli da se konačno sredio, da se loši postupci sa njegove strane više neće ponoviti, ali naprotiv, to je samo ono zatišje pred buru. Tako vreme prođe, žena uvidi da se udaljila od svojih najbližiih, od svojih prijatelja, a nasilniku je upravo to i cilj – da ženu udalji od svih. Konstantno će je vređati, nazivati ružnim imenima. Sve krene sa onim „ti si nesposobna“, preko  „gde bi ti bez mene bila“, a onda usledi fizički prestup...

Mesec  maj ove godine obeležila je serija zločina nad ženama. Njih pet je izgubilo život. Na izuzetno velik problem nasilja nad ženama obraća se malo pažnje, a na žalost, broj žena, žrtava ubistva raste. Prošle godine ubijeno je 28 žena, u ovoj već do maja ima 24 žrtve. Sigurnoj kući svake godine za pomoć se obrati tri do četiri hiljade žena i tako je već nekoliko godina. U ovoj godini 42 žene su rekle da bi bile ubijene da se nisu obratile za pomoć.

Ponovo bih zamolila žene da ne trpe nasilnika. Ukoliko trpe bilo kakav oblik nasilja od strane svog momka ili supruga MORAJU da  ga prijave nadležnim organima. NE SMEJU da ignorišu maltretiranje, da pomišljaju da su zbog nečeg krive pa to zaslužuju – NIKAKO! Prvo se desi šamar, nasilnik se neće zaustaviti na tome!

Seka