Ostanimo složni, pomozimo

Pre dve nedelje Sbriju, Bosnu i Hrvatsku zadesila je velika nesreća. Reke su se izlile iz svojih korita i poplavile naselja, polja, šume... Veliki broj ljudi  je ostao bez svojih domova, izgubili su sve ono što su decenijama sticali. U nekoliko sati voda je nadolazila, ljudi su napuštali svoje domove,  spašavali jedni druge, spašavali životinje, ostavljajući pred vodenom stihijom sve što su imali. Tih dana su prestali oni „medijski ratovi“, prestala su politička prepucavanja. U mnogim mestima ništa nije moglo da se učini protiv  reka koje su se izlile, stanovnici su morali da se evakuišu po kolektivnim centrima, umorni, tužni, potrešeni. Mnogi su bili razdvojeni od svojih najmilijih, danima su čekali da se ponovo sretnu sa njima. Čovek nije ni svestan koliko toga  može da podnese, u teškim momentima kao da dobije neku snagu koju nije ni znao da poseduje, snagu koja ga vodi napred, da nastavi sa svojim životom. Sigurna sam da će naša država, kao i svi mi, svako od nas ponaosob, u skladu sa svojim mogućnostima, pomoći ovim ljudima da u se što skorije vreme njihovi životi vrate u normalu.

Vest o poplavama brzo se širila čitavim regionom. Mnoga naseljena mesta, mnogi gradovi, bili su direktno ugrženi. Pomoć je bila hitno potrebna. U ugrožena mesta pristizali su autobusi  prepuni ljudi svih starosnih dobi koji su želeli da pomognu, ne tražeći ništa za uzvrat. Tih izuzetno teških dana probudilo se jedinstvo, probudila se sloga, vratile su se one vrednosti koje su gotovo bile nestale. Hiljade i hiljade ljudi radilo je na učvršćivanju nasipa kojima su pretile nabujale reke, a veliki broj volontera  je u kolektivnim centrima pomagalo na zbrinjavanju onih koji su morali da napuste svoje domove pred vodenom stihijom.

Srbiju, Bosnu i Hrvatsku su zadesile najgore poplave u poslednjih sto godina. Međutim, te zemlje su, zaboravljajući na nesuglasice iz prošlosti kao i svoje unutrašnje probleme, pomagale jedna drugoj.  Upravo su tako reagovali i ljudi, svih generacija, i siromašni i bogati, nije se gledala nacionalna ni bilo kakva druga pripadnost, svakom je jedino bilo na pameti na koji način može da pomogne. Na žalost, kada kažem „svako“, setim se onih koji su pokušali da iskoriste ovu veoma tešku situaciju, onih koji su krali i onih koji su podigli cene osnovnih životnih namirnica! Na njih ne treba trošiti ni reči ni energiju.  Za njih će se pobrinuti nadležne institucije. Energiju koja se probudila u svima nama sada treba iskoristiti dalje. Ne smemo dozvoliti da se uspavamo i zaboravimo jedni na druge.  Mnogo će vremena trebati da se život vrati u normalu u mestima koja su skoro do juče bila poplavljena, a iz nekih naselja voda se još uvek nije povukla. Nesreća ne dolazi sama, pojavila su se klizišta  koja su u potpunosti uništila veliki broj kuća.

U Srbiji je preko 30 000 građana moralo da  napusti  svoje domove, na hiljade objekata je srušeno. Srušen je velik broj mostova, oštećeni putevi...  Sad ne treba „brinuti“ ko je kako pomogao – bitno je pomoći, u skladu sa svojim mogućnostima.  Ne smemo dozvoliti da dođe do kojekakvih priča „ko se slikao kako nosi pomoć, a ko nije“, jer tako ćemo izgubiti jedinstvo i ništa nećemo uraditi. Samo neka pomoć stiže, neka svako pomogne koliko može, pa neka to slika ko god hoće -  najbitnije je pomoći, jer ljudima koje je zadesila ova katastrofa pomoć će tek biti potrebna i zato ne smemo stati.

Setimo se najmlađih, koji zaslužuju normalno odrastanje. Setimo se starih i nemoćnih  koji su život proveli radeći i boreći se, zaslužuju mirnu starost. Setimo se onih koji sada kreću bukvalno od nule.  Ne zaboravimo ih i pomozimo im!

Uvek nešto možemo uraditi, možemo i upravo sada. Iz Srbije pošaljite sms na 1003, iz Bosne pošaljite sms na 1458, iz Hrvatske pozovite 0609011. Ostanimo složni, pomozimo!

Seka