среда, 18. децембар 2013.

Robinja


Kada smo bili mali govorili su  nam da ne razgovaramo sa nepoznatima.  Već tada su počeli da nas uče da postoje različiti ljudi, oni koji prosto nisu dobri. Dete kao dete, naivno, bezbrižno, zaštićeno od strane svojih najbližih, drugačije vidi svet oko sebe, onda odraste i uvidi da ljudi čine i loše stvari.
Danas se trguje svim i svačim. Kaže se da svaka roba ima svog kupca. Na žalost, nije tajna, dugo se o tome govori, da su i ljudi postali oni kojima se trguje!
Do posla se dolazi sve teže, ljudi pokušavaju  da obezbede sebi egzistenciju. Međutim, iza raznih oglasa za primamljive poslove u inostranstvu, kao i iza oglasa za bračne ponude, obećavanja bezbrižne budućnosti, krije se izopačen trgovac, osoba koja vam neće pružiti ništa od navedenog! Vlada Srbije je samo u 2012. godini identifikovala 79 žrtava trgovine ljudima. Od tog broja, njih 30 su bili primorani da prose ili su bili radno eksploatisani, a njih 49 je bilo primorano na prostituciju. U našoj zemlji je zastupljen najsuroviji model uvlačenja mladih devojaka u lanac trgovine ljudima. Žrtve su mlade i naivne devojke, sa malo životnog iskustva. Većinom preko interneta naiđu na mladića, koji sa njima veoma suptilno počinje da razvija komunikaciju. Prvi korak se sastoji u tome da se zadobije poverenje potencijalne žrtve na razne načine. Vremenom, dobijaju ponudu da dođu u inostranstvo. Tu se govori o dolasku  na  vikend, letovanju, ili bude  ponuda za trajni odlazak. Neretko dolazi i do ličnog susreta sa žrtvom, kojoj se govori lažna priča samo i samo da bi se zadobilo njeno poverenje. Ukoliko devojka pristane na odlazak već po prelasku granice nastaje za nju pravi pakao. Ovim devojkama se oduzimaju sva lična dokumenta, mobilni telefon, gubi  bilo kakav kontakt sa spoljnim svetom i biva primorana na najgore stvari! Žrtva trgovine ljudima može biti svako! Poslednjih godina sve je veći broj dece. Prema podacima UNICEFa više od 1,2 miliona dece u svetu godišnje su žrtve trgovine ljudima. Po drugim istraživanja više od 27 miliona ljudi u svetu živi u ropskom položaju, procenjuje se da  polovinu čine deca.  U Srbiji, a za razliku od proteklih godina, deca su meta pojedinaca, a ne samo organizovanih kriminalnih grupa. Srbija više nije zemlja tranzita, privremene ili trajne destinacije, već zemlja unutrašnje trgovine ljudima. 
Prošle godine, svoju tužnu priču ispričala je jedna devetnaestogodišnjakinja. Imala je 13 godina kada je njena majka prodala čoveku za 500 evra i boks cigareta! Naredne tri godine prolazila je kroz pakao, on je silovao, tukao... Taj čovek je nju  prodao i završila je u jednom striptiz baru. Sama kaže da je prestala da broji muškarce sa kojima je bila primorana da provede noći, svu zaradu davala je vlasniku kluba, koji ju je brutalno pretukao kada je jednom zadržala bakšiš. Iz ovog pakla nije mogla da pobegne. Devojke koje bi i pokušale ubrzo bi bile  vraćene, a bilo je i onih koje su vlasniku prepričavale šta o njemu govore druge devojke, kako se ponašaju i slično. Prolazila je kroz najgore situacije, sretajući se sa najizopačenijim ljudima! Jednom  je u taj bar došao čovek koji je isključivo sa njom tražio da provede noć. Kada su bili sami u sobi rekao je da će joj pomoći da pobegne. Uspela je da se iskrade iz sobe, smestio ju je u prikolicu svog kamiona, prekrio starim ćebetom. Dovezao je do Beograda, dao 500 dinara i rekao da ode u policiju. Smeštena je u Sigurnu kuću, sada je na rehabilitaciji. Ova devojka  samo sanja da živi novi život. Ne želi da zna ništa o svojoj majci koju je izbrisala iz srca.  Slična je priča jedne devojke od 24 godine, koja se javila na oglas u jednim novinama. Kaže da je posle duge veze njen momak ostavio i našao drugu devojku. Bila je rešena da nađe posao i bolji život. Na žalost, tri godine je bila prodavana raznim gazdama javnih kuća, posle toga je zahvaljujući jednom čoveku koji se našao u javnoj kući  uspela da pobegne. Nije je bilo tri godine i tri meseca. Majka joj se šlogirala, otac razboleo, a brat je svakodnevno tragao za njom. Sada se bori da povrati veru u ljude, znajući da ima i dobrih ljudi poput čoveka koji joj je pomogao da pobegne. Ove dve priče su samo u nizu mnogih. Devojke bivaju prinuđene na prostituciju, muškarci bivaju radno eksploatisani, a u ovom đavoljem poslu koriste se i deca sa invaliditetom, često pod dejstvom narkotika, ne bi li izazvali sažaljenje prolaznika i isprosili što više novca. Deca koja su na ulici, koja su primorana da prose po svim mogućim vremenskim prilikama bivaju surovo kažnjavana od strane onog za kog „rade“, ukoliko ne isprose onoliko koliko je ovaj, ne mogu reći čovek, proračunao!
Ne mogu ni da zamislim šta se to krije u umu osobe koja koristi nečiju muku! Zapitam se ko su ti ljudi, ko su ti TRGOVCI?! Očigledno nema pravila. Očigledno je da to mogu biti roditelji, ljudi od poverenja, poznanici... Očigledno je da to mogu biti i nepoznati ljudi koji  na sve moguće načine, lažima i prevarama dođu do žrtve!
Vekovima u nazad ropstvo je bilo zastupljeno u mnogim zemljama.  Negde je broj robova  bio veći od  broja slobodnog stanovništva.  Često ti ljudi su bili deo „ratnog plena“...  Godinama  i godinama kasnije ropstvo je zvanično ukinuto. Eto, baš na današnji dan  1865. godine  ratifikovanjem 13. amandmana ukinuto je ropstvo u Sjedinjenim Američkim Državama. U drugim državama, što pre, što kasnije,  zvanično je ukinuto ropstvo. Napomenuću to ZVANIČNO, jer nezvanično, danas u 21. veku  ovo se i dalje dešava…
Na ljudima je da budu obazrivi. Ne verujte oglasima koji govore o LAKOJ ZARADI – svesni smo da je to nemoguće.  Kad naiđete na oglas za posao u inostranstvu posavetujte se sa najbližima, advokatima i stručnim licima. Ne verujte u neku sladunjavu priču jer život nije bajka! Imajte na umu da se ništa ne dešava preko noći, da skoro pa nijedna država nije pošteđena trgovine ljudima.
Posebno bih apelovala na devojke da budu više nego obazrive jer samo u jednoj noći, u trenutku, od nečije princeze mogu postati nečija robinja!
SA

Нема коментара:

Постави коментар