среда, 12. март 2014.

Žene!



Iza mene je predivan nastup u Londonu, uživala sam  sa svojim fanovima. Tog dana se obeležavao Dan žena – 8. mart. Dobila sam mnogo poklona i zahvalila bih se  se lepoticama i lepotanima koji se trude da me iznenade na svakom mom nastupu! Drago mi je da su uživali, mogu im obećati da se vidimo ponovo, jer ću uvek ići tamo gde me traže.
Pomenula sam 8. mart, dan koji se obeležava kao rezultat borbe za ravnopravnost muškaraca i žena u socijalnom, ekonomskom i političkom smislu. Molim sve muškarce da pogrešno ne shvate tu reč RAVNOPRAVNOST i da imaju na umu da svoju voljenu ženu mogu da izvedu na večeru bilo kog drugog dana u godini, ili joj skuvati kafu, pomoći u kućnim poslovima, prosto iznenaditi nekim malim znakom pažnje, da uvek mogu posvetiti vreme svojoj supruzi, majci, sestri, da ne moraju čekati neki „poseban dan“. Raduje me to što su žene zastupljenije u raznim sferama društva u odnosu na ranije godine. Decenijama u nazad smatralo se da je ženama mesto u kući, da budu majke i domaćice. Retko koja je imala sreću da se uda iz ljubavi. Devojka je sklapala brak za „priliku“ kako njeni roditelji procene. Nakon udaje živela bi sa mužem i njegovom porodicom, rađala decu, kuvala, čistila, prala, obavljala mnogo  poslova. One koje su imale hrabrost da se suprotstave  bile su osuđivane od strane društva. Ukoliko do ranih  dvadesetih godina života  ne bi stupile u brak govorili bi im da su „stare“...  Brojna istraživanja svedoče da je u poslednje vreme postignut napredak u ravnopravnosti muškaraca i žena u društvu, posle mnogo VEKOVA. Švajcarska, veoma razvijena zemlja, među poslednjima u Evropi dala je  ženama pravo glasa i to 1971. godine, ali zato je švajcarski Savet federacije 2010. godine dobio žensku većinu.  Politika je dugo bila „rezervisana“ samo za muškarce. Žene nisu imale pravo glasa, a nezamislivo je bilo da budu deo vlasti. Mnogo, mnogo godina je moralo  da prođe da žene dobiju pravo glasa, ravnopravno sa muškarcima, a danas se na čelu pojedinih država nalaze upravo dame. “Ako želite da u politici nešto bude lepo rečeno, angažujte muškarca, ali ako želite da nešto bude urađeno, angažujte ženu“, govorila je Margaret Tačer, prva žena premijer u Evropi i jedini predsednik britanske vlade koji je služio u tri uzastopna mandata. Kompanijama za proizvodnju atomobila nekako tradicionalno dominiraju muškarci. Trenutno najmoćnija žena u biznisu nalazi se na čelu najvećeg američkog proizvođača automobila - General Motors. Upravlja  kompanijom sa više od 212 000 zaposlenih u 396 postrojenja na šest kontinenata...  Ima mnogo primera uspešnih žena, one su svuda oko nas, ostavljaju pečat u vremenu u kom žive, ali na žalost mnogo je žena širom sveta koje žive u najgorim mogućim uslovima, a čak postoje i zakoni po kojima one nemaju nikakva prava. U Saudijskoj Arabiji  ženama je  zakonom zabranjeno da voze kola, takođe po zakonu devojčice i žene ne smeju da putuju, da pokrenu sopstveni posao, čak ni da se leče bez dozvole muškarca, ili kako oni kažu „čuvara“! Indija, koja je jedno vreme na mesto predsednika imala damu i dalje nosi teret običaja ugovorenih brakova, gde se devojčice od tek 10 godina udaju! Nije mali broj zemalja  gde apsolutno ne postoje zakonske regulative protiv nasilja u porodici, žena ne može da se vrati svojim roditeljima i ode od muža nasilnika jer se to smatra sramotom, a on ima pravo na krvnu osvetu! Milioni žena  u Čadu, Kongu, Pakistanu, Avganistanu, Maliju i mnogim drugim državama mogu samo da sanjaju da će za njih osvanuti bolje sutra.
Kod nas, na Balkanu, od sredine prošlog veka pa do danas situacija se mnogo promenila. Žene su na uticajnim položajima, same biraju svog životnog saputnika, prosto imaju pravo da rade i žive i da se same bore za svoju egzistenciju. Zvanično jeste tako.  I dalje su u mnogim sredinama ženska deca i same žene robovi tradicije, običaja i patrijarhalnog društva gde se podrazumeva da žena prosto bude pokorna.  Mlada devojka koja izrazi želju da se obrazuje, koja ima ambicije, cilj, nailazi na neodobravanje svoje porodice, jer „njeno je da se uda i sluša svog čoveka“. Naravno da je porodica temelj društva, ali svako ima pravo da bira voljenu osobu!
8. mart je danas  postao  dan kada se na žene obrati malo više pažnje, što rečima što poklonima. U borbi za egzistenciju svoje porodice prosečna žena ima mnogo obaveza, da ne stiže ni da misli na svoja prava i na tu čuvenu ravnopravnost. Za međunarodni karakter Osmog marta zaslužan je marš u Njujorku 1910. kada je više od 15.000 radnica izašlo u protestnu šetnju tražeći veće plate, kraći radni dan, zabranu dečijeg rada i pravo glasa. Prošlo je mnogo godina,  sve se više govori o tome da se mora povećati natalitet, a trudnice i porodilje dobijaju otkaze! Na razgovorima za posao mladim ženama se postavlja pitanje da li planiraju decu! U našoj zemlji gde je zvanično preko 700 000 nezaposlenih mlade žene koje traže posao se ne usuđuju ni da razmišljaju o proširenju porodice, a one koje već imaju posao iz straha da ga ne izgube, retko se obraćaju Inspekciji rada kako bi prijavile diskriminaciju na poslu. Iako je zakonom zabranjeno, neretki su slučajevi gde se od žene  traži potpisivanje blanko sporazumnog raskida radnog odnosa ako ostane trudna ili dobija otkaz nakon što ostane u drugom stanju ili za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta.  Država se zalaže za veći broj zaposlenih i podizanje nataliteta, a gubi na oba polja…
Nekada je nepisano pravilo bilo da se sestra odriče prava na nasledstvo u korist brata. Danas, u mnogim sredinama  svojom udajom žena gubi  prava na  ono što joj ZAKONOM PRIPADA. I pored zakona sve ostaje u krugu porodice, a devojka odgajana tako da je će ona “jednog dana otići” prihvata to da će brakom steći nešto i  da joj porodično nasledstvo ne pripada.  Tako je učena, tako je vaspitana i ćutaće.  Čak i danas, u XXI veku veoma je jak sistem vrednosti koji ženu stavlja u podređeni položaj.
Žene u brojnim državama imaju pravo glasa, imaju pravo da rade i zarađuju -  na papiru imaju sva prava. Na tom papiru ne piše koliki teret nosi jedna supruga i majka koja dolazi sa posla i nastavlja da brine o deci, o domaćinstvu, trudi se da bude lepa svom suprugu, a zapravo sve manje ima vremena za sebe. Možda su i mnogi muškarci pogrešno shvatili tu reč RAVNOPRAVNOST, oni koji  misle da  je kuća čista, sudovi oprani, ručak skuvan  nekakvom magijom!  U ravnopravnosti nije samo to da žena ima pravo da radi i ima pravo glasa, prosečna žena ima mnogo obaveza, a do prave ravnopravnosti će doći onda kada muškarci to uvide.
Godinama kasnije od  kada su žene izašle na ulice Osmi mart je dan kada su buketi cveća zamenili parole koje su žene nosile.  Sad možemo da glasamo, možemo da radimo, možemo same da biramo, ali i dalje milioni žena to ne mogu.  I one koje imaju sva ta prava nailaze na prepreke i diskriminaciju. U svojoj borbi za ravnopravnost žene nisu tražile da budu muškarci već prava kakva su i oni imali! Zato bih zamolila muškarce da probude kavaljere u sebi, da brinu o ženama, da ih čuvaju. One su majke, sestre, supruge. One su požrtvovane, posvetite im pažnju onda kada se najmanje nadaju, ne čekajte taj „poseban dan“ , učinite im svaki dan posebnim, nije teško! "Ružama je potrebno sunce, a ženama ljubav", rekao je  jedan pesnik. Poslušajte ga.
SA

Нема коментара:

Постави коментар