Prošle nedelje, 20. marta,
stiglo nam je proleće, godišnje doba kada se priroda budi, ukrašena visibabama, ljubičicima, ljiljanima,
đurđevkom... Poseban, neodoljiv miris se
oseti u vazduhu, ali poslušajmo priče naših baka, da ne brzamo sa uskakanjem u
laganu garderobu. Ujedinjene Nacije su
20. mart proglasile Međunarodnim danom sreće, a ove godine se desilo da nam sa
tim danom dođe i proleće. Ljudi godinama i godinama tragaju za srećom tražeći
odgovor na pitanje šta je sreća zapravo. Mnogi su pokušali da je objasne,
definišu i nađu put do nje. Jedno što sigurno znamo je taj osećaj, taj trenutak
kada nas sreća obuzme. Rečima se ne može opisati. Ono što je davno rečeno, ono
što je ISTINA danas se shvata tek kao
„jeftina fraza“, a to je da sitnice čoveka čine srećnim. Možda zbog brzog vremena u kom živimo, brojnim
informacijama, u većini slučajeva nepotrebnim, kojima smo svakodnevno izloženi.
Sa druge strane danas se sreća vezuje za novac i materijalne stvari. Više puta
sam u svom blogu pominjala baš te meterijalne stvari. Ja kao i svaka žena volim cipele, torbe,
nakit... E sad, to što se drugi bave mojim cipelama, torbama i nakitom, kao i
njihovim cenama - tu zaista ne mogu ništa, nemam nameru da se pravdam. Na kraju
krajeva kupljena stvar se prosto istroši, zaboravi, izgubi... ne čini nas
srećnim koliko nas samo trenutno nekako zadovolji. Sreća je posebno stanje uma, nešto što ne može
objektivno da se sagleda ni definiše.
Život čine usponi i padovi.
Nailazimo na prepreke, koje ponekad
obeshrabre, tako čoveka obuzme briga, počnu da ga muče razna pitanja:
šta je bilo, šta se to dešava i šta će tek biti... Prosto prošlost treba
ostaviti tamo gde jeste, živeti u sadašnjosti, radovati se budućnosti. Mislite
pozitivno, čaša je polu puna, a ne polu prazna! Ne započinjite ništa sa stavom
„ja to neću moći“! Ostanite dosledni sebi. Uvek će biti savetodavaca i
dušebrižnika. Kroz život se trudimo oko mnogih stvari, tako i treba da se
potrudimo u pronalasku odgovora na pitanja koja nas tište. Danas budite bolji
nego juče, ali ne poredite se sa ljudima oko vas, poredite se sami sa sobom!
Budite ambiciozni, ali nikako zavidni. Zavist brzo nadvlada čoveka, on joj se
preda i tako se izgubi. Nemojte da
želite da nekog preteknete, da budete uspešniji od drugog. Radujte se tuđim
uspesima i radite na sebi neprestano. Uživajte u onom što radite. Nemojte da se
zatvarate u sebe. Svaki dan donosi obaveze, organizujte se, napravite plan za
sutra. Lako je potonuti. Lako je dopustiti brodolom sopstvenoj duši... ne
prepuštajte se depresivnom stanju, tako malo je potrebno da se trgnete,
pozovete prijatelja i izađete na vazduh. Kroz život ne možemo sami. Na nas kao
i na našu sreću mnogo utiču drugi ljudi. Uvek nam je potrebna podrška, osećamo
se lepo kada tu podršku osetimo. Čovek kao društveno biće prosto ne može sam.
Volite i dopustite da budete voljeni!
Naše želje nas vode napred.
Sanjajte i želite, ali ne dozvolite da vam dan prođe u sanjarenju! Verujte u
svoje ciljeve, da bi uspeli nije stvar samo u planiranju, morate istinski
verovati u to što želite. Ako ne ide kako ste zamislili – ne dozvolite da vas
to obeshrabri. Ne može sve uvek da ide po planu, onako kako ste zamislili.
Prosto određene okolnosti to ne dopuštaju. Tada morate da upoznate
strpljenje. Ništa ne dolazi preko noći.
Kao devojčica sanjala sam sebe ovakvu
kakva sam danas, a ne prođe dan da se ne setim te malene devojčice koja je
živela za svoj san.
NE BUDITE LENJI! „Nema
sramotnijeg ni luđeg zanata od dangubice, besposlice i lenjosti”, rekao je Dositej Obradović . Lenjost je prosto nedostatak
volje da se u nešto uloži energija. To nije prirodno stanje. Niste bankrotirali
ako vam je prazan novčanik već onog momenta kad vas baš ništa ne oduševljava!
Zbog interneta sve je nekako “na dohvat ruke”, čovek je zavladao tehnologijom,
ali dopušta da tehnologija vlada njime, upao je u sopstvenu zamku. Tada ne vidi
sreću koju ima, traži onu koju nema.
Eto,
došlo je proleće. Samo pogledajte prirodu. Pogledajte kako se budi, kako se taj
proces ponavlja i ponavljaće se iz godine u godinu.
Pazite
kako usmeravate svoje ciljeve, uvek može da se dogodi sukob poslovnog i
privatnog. To će vas izbaciti iz koloseka. Dopustite da vam tuđ uspeh bude
motivacija. Ne budite pohlepni. Živite u sadašnjosti. Zaljubite se. Ne gledajte
negativno na život već mu se dajte, prepustite se. Što više vremena provodite
sa ljudima koje volite. Poklonite im nešto, nek taj poklon ne bude materijalna stvar već prosto vaše vreme, lepa reč, savet, ZAGRLJAJ! Smejte se! Osmeh
je poklon od prirode. Ništa ne košta a mnogo znači. Budite ISKRENI prema sebi i prema drugima. Ne
dozvolite sebi da pomislite da je
iskrenost mana, a da će vas zatvorenost sačuvati od nečije priče, osude. Zatvorite
se, o da, to je nekako lakše, ALI - postaćete slepi za tuđa osećanja, gluvi za
svoje emocije. NE BEŽITE OD SEBE!
I
verujte! Budite spremni na borbu koja se zove život. Tako ćete dostići svoju
sreću. Strpljivo podnosite nevolje, time ćete uništiti očajanje. Očajanje
razara dušu. Duša ne sme da ostane žalosna pred bitkama koje je čekaju! Setite
se Boga. Molite se u sebi, na svoj način. Na svom putu nailazićete na tugu.
Radi duševnog mira čovek mora da se pomiri sa tugom, mora probuditi radost u
sebi. I poslušajte velike reči velikog čoveka, oca Tadeja: „Treba da se opustiš. Ne uzimaj
previše na sebe brige ovoga sveta, već čuvaj mir i živi sa Bogom. Neka ide kako
ide...“
Dopustite životu da se
dogodi, sreća vam je uvek na dohvat ruke – uhvatite je!
SA