Ljude obuzme gnev i prezir
kad prestanu da se raduju, kada počnu da lutaju poput zombija iz filmova. Zato
se treba radovati tuđem uspehu i svakog dana činiti dobro. Nikako nemojte
dozvoliti da vam i jedan dan prođe u potrazi za smislom života. Dozvolite da
steknete mudrost. Kada sam dobila priliku da se dokažem, da uživam u plodovima
svog rada, da to podelim sa svojim najmilijima, shatila sam da me sve manje
ispunjavaju neka sitna zadovoljstva, vreme me je naučilo gde su izvori radosti
i baš onog smisla sa početka priče. Shvatila sam da onaj ko ume da voli, da
živi za svoja osećanja, da ih pokazuje, nikako da ih potiskuje i gazi po njima
- pronašao je smisao. Onaj ko ume da veruje, ne tragajući za odgovorima koji su
odavno tu – pronašao je smisao. Od pamtiveka čoveka je držala i odžavala
vera, vera u Boga u čemu je najveća ljubav i pravi mir. Ko izgubi veru
izgubio je samog sebe.
Svi hrišćani ove godine 20.
aprila slave veliki dan, dan Vaskrsenja Gospodnjeg. Prekjuče je počeo uskršnji
post, koji se smatra najstrožijim u hrišćanstvu i uvek počinje u ponedeljak
koji se zove Čisti ponedeljak, a cela prva nedelja je Čista nedelja, kada se
sva jela pripremaju na vodi. Tokom posta se ne jede mrsna hrana, a pored toga
treba se uzdržavati od loših misli, treba praštati svima koji su nam nešto loše
rekli ili uradili, a takođe se moliti i činiti dobra dela. „Onaj
ko nije poslušan, uzalud posti i moli se Bogu. Poslušanje je veće od posta i
molitve. Ko ne smiri srce i ne očisti ga od zlih misli, uzalud posti“, govorio je otac Tadej. Ovaj veliki čovek,
duhovnik, po čijim su besedama napisane mnoge knjige, svoj život je posvetio
učenju ljudi da dođu do svog mira.
U vremenu punom nemira i
negativnosti, otuđenja, patnje mnogih naroda, post pruža umirenje i spas. Ljudi
su danas puni straha zbog neizvesnosti šta donosi novi dan, zanemaruju volju
Božiju, tražeći spas u obećanjima drugih, što ih stalno vraća na novo lutanje.
Poruka koju sa sobom nosi post je jasna: svodi se na pokajanje, da se svim
srcem prihvati vera u jednog i jedinog Gospoda Boga, da svojim molitvama ljudi
sebi i najbližima prizivaju Božiji blagoslov da bi poboljšali sopstveni život.
Niko nije naučen rođen. Par
godina u nazad nisam znala koliko post čini čoveku. Čitajući duhovne knige
naučila sam mnogo o tome. Sada postim sva četiri godišnja posta, kao i sredom i
petkom, što mi uliva mnogo snage, volje, ljubavi, a pre svega duševnog mira. To
me čini slepom za ljudsku zlobu, uliva nadu za spas onih koje je zloba opsela,
i čini da se radujem uspehu svih onih koji su bili vredni, pošteni i
verovali u sebe.
Vaskršnji post se još zove i
Veliki post, kako zbog dužine trajanja tako i zbog posebne važnosti. Ovo je
najduži post u toku godine. Dva dana pre Uskrsa obeležava se Veliki Petak,
koji se smatra najtužnijim danom hrišćanstva. Tog dana Isus je razapet na
Golgoti. Gledajući šta narod i vojnici rade sa njim Isus je rekao: „Oče,
oprosti im, jer ne znaju šta rade“. Običaj je da se tog dana farbaju jaja,
najčešće crvenom bojom, što simbolizuje Hristovu krv.
Čovek kao čovek, lako
zaboravi na druge, još lakše na sebe. Svedoci smo da je svakim danom sve više
ljudi zavisno od poroka. Čovek ima slobodnu volju da bira, pa bira čak i ono
što je štetno po njega samog. On samog sebe navede na telesno uživanje, a time
bira porok i postaje njegov rob! Kad govorim o porocima, ne mislim na one o
kojima se u današnje vreme često govori. Jedan od poroka je i prekomerno
uživanje u hrani. Birajući bilo kakav porok čovek bira da postane zarobljenik
sopstvenog života. Ovo pišem za sve one koji su skeptični, čija je vera
poljuljana i kojima treba samo malo ne bi li bili zadovoljni sobom. Naime,
danas nam se nudi sve i svašta. Pred nama je izbor raznovrsne hrane o čijem
poreklu malo ili ništa ne znamo. Proizvode se razne namirnice na kojima ćete
videti da piše posno. Nije stvar u tome da posna trpeza bude bogata,
luksuzna... Nije stvar u tome da se čovek prejede. Stvar je u tome da
uzima ono što mu priroda daruje. Postoji mnogo razloga zašto je zdravo
postiti. Posna hrana pomaže kod brojnih bolesti poput bolesti srca, astme,
dijabetesa, depresije... Posna hrana reguliše krvni
pritisak, ubrzava detoksikaciju organizma i smanjuje nivo masnoća u krvi, to je
ono što su dokazali naučnici. Opet se dokazuje ono što je odavno rečeno, što
nam je zapoveđeno, zarad zdravlja i fizičkog i psihičkog! Međutim, post se ne
treba doživljavati kao prilika da se “skine koji kilogram”. Upravo zbog toga
sveštenici često napominju da post nije ni dijeta, ni gladovanje ni mučenje,
post je hrišćanski stil života. Prosto, post se svodi na uzdržavanje i
UMERENOST. Recimo neko će jesti posnu hranu samo da bi smršao, ali od toga nema
nikakve duhovne koristi. Fizička lepota je subjektivan doživljaj, stvar
ukusa o kojem se ne raspravlja. Stanje naše duše je nešto sasvim drugo, to je
ono što nas čini!
Post je duševna hrana, priprema za svetu tajnu
pričešća. Pričešće je vrhunac ljubavi i
zajedništva između Boga i čoveka. Sveštenici govore da bi verninici trebali
češće da se pričešćuju, ne samo u periodu četiri godišnja posta. Pričešćujemo
se hlebom i vinom, koji simbolizuju telo i krv Hristovu. Prilikom ispovesti
koja prethodi pričešću, čovek čisti svoju dušu od greha koje je počinio
mislima, rečima ili delima. “Treba pripremiti srce da se u Svetom Pričešću
sjedini sa Gospodom. Post je potreban za smirenje tela, jer kad se telo smiri,
smiriće se i duša. Crkva je propisala kako treba postiti. Srce treba
pripremiti. Mi možemo ništa ne jesti, a da nam je srce zlobno i pakosno. Kako
da primimo Sveto Pričešće kada ne podnosimo pojedince?”, reči su oca
Tadeja.
Dragi moji – PRAŠTAJTE! Prvo
oprostite sebi ako vas tišti i muči nešto što smatrate da niste uradili kako
ste želeli. Praštajte ljudima, ne dozvolite da njihove reči i dela truju vaše
duše. Ne nasedajte na njihove provokacije, ljubomoru, nego poželite da oni
pronađu svoj mir!
I uvek imajte na umu – BOG JE
LJUBAV!
SA
Dobar post,SA. Daje osnovne informacije. Medjutim, sustina teksta je oprastanje. Bavim se tom temom, sto citajuci/uceci sto pokusavajuci da nauceno primenim na sebi. Hocu da napomenem da je oprastanje sebi i drugima PROCES koji je jako TEZAK. I ne svodi se samo na pominjanje u molitvi ili u svakodnevnom govoru. Oprostaj ne moze da se iznudi niti mehanicki postigne zato sto je tako ispravno. Za iskreno oprastanje osobama koje su nam nanele zlo ili sebi molimo se za snagu, saosecanje i poniznost. Poniznost je suprotna gordosti a gordost je jedini uzrok zasto nekom ne mozemo da oprostimo.
ОдговориИзбришиPostovi su predugi,da se izgubim negdje na pola čitanja.
ОдговориИзбришиIpak,svaka čast za trud i pozitivnu energiju.
Praštajmo,uistinu!