Juce, 25. novembra obeležen je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Ovakvi dani nas podsete da živimo u ni malo bezbednom svetu, da su mnogima uskraćena čak i ona najosnovnija prava – da vole, da biraju. Devojka koja u svojoj porodici ne nailazi na podršku i razumevanje, primorana da živi po određenim pravilima, da se ne bi dogodila „bruka i sramota“ živi u strahu i neverici, a takvih slučajeva je mnogo... Mnogo je na žalost i žena koje prolaze kroz fizičko i psihičko zlostavljanje od strane svog supruga, a ćute. Srešćete ih na ulici, ni malo nisu drugačije od drugih žena, ponekad nasmejane, često zamišljene, samo one znaju kako im je. Uvek se govorilo da je muškarac glava kuće, a žena vrat. Žena je ta koja, čime god se bavila, mora biti dobra domaćica u svom domu, ali ne u smislu da se povinuje, već da zajedno sa svojim suprugom čini svaki njihov dan lepšim, da zajedno brinu o svom potomstvu i usmere ih na pravi put. Čuveni Napoleon je rekao „Lepa žena sviđa se očima, dobra žena sviđa se srcu - jedna je dragulj, druga riznica“. Na žalost, neki muškarci ne vide kakvo blago imaju pored sebe. Dan koji se obeležavao prošlog ponedeljka podsetio nas je na to, a to se ne sme zanemariti i svakog dana se mora misliti o tome i raditi na tom teškom pitanju! Naime, u Srbiji, u toku prošle godine preko devet hiljada žena i dece bili su žrtve porodičnog nasilja. Prošle godine ubijeno je 32 žene, a tokom proteklih devet meseci 40! Tokom 2012. godine samo su dve osobe kažnjene zatvorskom kaznom od dve do pet godina zbog nasilja nad ženama... 80% žrtava silovanja odustaje od gonjenja silovatelja... Ovo su podaci koji su zvanični, one „zvanične brojke“ uključene u nasilje nad ženama, a kao što sam rekla na početku, mnogo žena ćuti! Ćute čak i mlade devojke koje su u vezi, koje trpe bes i agresivnost svog momka! Zar devojka ne pomisli na to da ako je udari dok su u vezi, ma samo jednom, a tek ako je tuče, on se NEĆE „popraviti“ u braku! Ne tražite problem u SEBI već u NJEMU!!!
Retko koja žena će skupiti
hrabrosti i reći DOSTA! Zbog mnogobrojnih razloga, sa svojom decom, ostaju uz
nasilnika i trpe najgore zlostavljanje! Mnoge od njih žive u svakodnevnom
strahu, ne nalazeći izlaz iz teške situacije. Nemaju kome da se obrate. Plaše
se za svoj život, pre svega plaše se za svoje dete! U jednoj sigurnoj kući sam
razgovarala sa majkom i detetom, oboje su bili žrtve nasilja u porodici. Taj maleni dečak
imao je modrice na licu koje je zadobio od svog oca!!! Taj maleni dečak nije
uradio ništa da bi se onaj koji mu je podario život tako zverski okomio na
njega i njegovu majku, svoju suprugu!!! To je bilo pre nekoliko godina... Pitam
se koliko se ovo često dešava, u drugim porodicama, a da se ne zna!!!
Mnoge žene koje su bile
fizički zlostavljane, takođe su bile i emotivno zlostavljane: konstantno
kritikovane, ponižavane... Kako ona postaje sve slabija fizički i psihički,
nasilnik postaje sve jači i suroviji! Žena, vođena svojim osećanjima, verom u
svoju ljubav, veoma često ne prepoznaje te prve „simptome“ da pored sebe ima
osobu koja će joj učiniti nažao... Ignoriše one znakove koji se ogledaju prvo u
njegovoj vulgarnosti dok je naziva ružnim imenima, govori da je nesposobna, ne
oseća sa njegove strane ljubav i poštovanje, a misli da je sve to neka prolazna
faza koja se, eto, prosto dogodila. Neretko se desi i onaj „miran“ period,
potraje i mesecima, al nasilnik nastavi i postaje gori. Kao što ne možete
prepoznati zlostavljanu ženu, tako ne možete ni prepoznati onog koji
zlostavlja. To može biti čovek u vašoj blizini, na izgled vedar i nasmejan,
uspešan u svom poslu, ali i u tom slučaju on je zao i prek... Zar je moguće da
neko svoje frustracije, komplekse, „leči“ na bespomoćnoj ženi!!! O da, na
žalost – veoma je moguće!
Nadam se da će naša zemlja
pronaći način da se ovome, malo je reći problemu, stane na put! Verujem da mimo politike, raznih previranja
vezano za delovanje određenih političkih partija, ipak svaka politička partija,
svaka vlast, polazi od toga da je
porodica temelj društva. U šta da verujemo, kakvom napretku da se nadamo, pored
priča sve većeg brojeg žena koje su prošle najgora maltretiranja od strane svog
supruga?! Pročitala sam ispovest jedne zlostavljane žene koja je napisala da su
joj modrice i rane na telu zarasle, da su nestale, ali da će one rane na duši
zauvek ostati... U slučaju bilo koje vrste uznemiravanja, nasilja, logično je
da se pozove policija. Zlostavljanu ženu će obeshrabriti to što će biti pozvana
da dođe lično i napiše prijavu ili da usmenu izjavu koja će ući u zapisnik.
Prosto, to je neophodno da bi se protiv nasilnika mogle preduzeti određene
mere! Zar je lakše trpeti konstantno zlostavljanje, zar je lakše živeti u
strahu, u agoniji koja ne prestaje nego rešiti da se tome stane na put! Ne mogu
ni zamisliti kako je tim jadnim ženama! Nisam se u svom životu suočila sa
zlostavljanjem bilo koje vrste. Udala
sam se za čoveka kog sam birala, kao što je i on birao mene i koga obožavam, koji je divan prema meni i svakim
novim danom me čini sve srećnijom... to je ono što želim svakoj ženi! Na žalost
životni put je mnoge od njih odveo kod pogrešnog čoveka, a svaku ženu koja čita
ovo, a prepoznaje se, živi u strahu, zamolila bih da u sebi pronađe hrabrost,
da shvati da NIKO NE SME da ugrožava njen život, da je tuče, maltretira, govori
ružne reči, naziva ružnim imenima, da ne gubi veru, da uzme telefon i pozove
192! DA PRIJAVI NASILNIKA!
Ima li u ovoj priči mesta
za ljubav? Naime devojka po imenu Huda, iz Saudijske Arabije, ilegalno je
prešla granicu i otišla u Jemen, ne bi li se udala za čoveka kog voli. Pobegla je od svoje porodice koja se
protivila njihovoj ljubavi, pobegla je iz svoje zemlje. Privedena je, sudiće
joj se za nelegalan ulazak u Jemen. Iz straha da će je vratiti nazad, odbila
je advokate svoje matične države, a zastupaće je advokat jemenske nevladine
organizacije. Obe države i Saudijska Arabija i Jemen važe za konzervativne, što
nije sprečilo mnoge ljude upravo iz ovih država da sa slikama ovog zaljubljenog
para protestuju tražeći pravdu za njih dvoje – za njihovu ljubav! Oglasile su
se brojne organizacije za ljudska prava, a strah ove mlade devojke su osuda i
gnev njene porodice, u slučaju povratka... Sledeće saslušanje zakazano
je za 1. decembar…
Ima divnih, predivnih
muškaraca. Oni prinčevi o kojima smo sanjale još kao male, da ćemo jednog dana
biti njihove princeze, kraljice, a da će oni biti uvek tu za nas. To se i dogodi.
Postoje i oni, za koje ne mogu naći reč kako bih ih nazvala, koji ne poštuju
ništa, koji su toliko jadni, koji su toliki slabići da će se istresati na
bespomoćnoj ženi, na nedužnoj deci. Molila bih žene da NE TRPE NASILJE, da budu
HRABRE, DA BUDU NAJHRABRIJE, da se obrate nadležnima, jer njenom slabošću
nasilnik se hrani.
NE ĆUTI, BUDI HRABRA!
SA