Pomozimo Uni!

Na samom početku ne bih dužila, zamolila bih sve ljude dobre volje da pošalju SMS na 2205. Malena Una Savić boluje od leukemije i  za transplantaciju koštane srži je potrebno mnogo novca.  Una je bila jedno veselo i nasmejano dete, a onda se razbolela… Sada proživljava veoma teške trenutke, pita svoju majku hoće li ikada ozdraviti jer više ne može da podnese bolove.  Pomozimo da spasimo život ove malene devojčice!

Danas, 20. novembra  se obeležava Svetski dan deteta, dan kada posebno treba da se skrene pažnja javnosti na obaveze društva prema deci i na mnoge probleme sa kojima se deca suočavaju, da svaki dan bude posvećen upravo njima.

Pored svega što se dešava u našoj zemlji i okruženju, prosto NE MOGU DA POVERUJEM da je glavna tema na gotovo svim portalima protekle nedelje bila jedna moja koleginica i neke njene sms poruke. Sledeća udarna tema je bila da su se dve moje koleginice pojavile u dve iste haljine: jedna ranije – druga kasnije. Onda se upoređuje kojoj haljina bolje stoji, slede “takmičenja”  i nadmetanja u komentarima.  Tu su i druge stvari, ako se jedna pevačica ofarbala u plavo odmah „pršte “ vesti kako je kao neka druga... Ako je stavila ruku na čelo, odmah je „iskopirala neku drugu“... Pa čuvena Merlin Monro se pre mnogo godina , kao i mnoge holivudske dive, slikala  sa rukom na čelu i da li je to bila UDARNA VEST?!  Šta je sa ljudima?! Koliko je to nevažno, spram mnogo važnijih stvari!  Po meni najbitnijia  tema proteklih nedelja je upravo pomoć maloj Uni. I sama sam na svojoj FaceBook i Twitter stranici pozvala ljude da pomognu. Pošto poruka ne može da se pošalje iz inostranstva postoji devizni račun na koji može da se uplati novac. Mnogo njih mi se javilo. Rekli su da posle priče koju su preneli mediji a u vezi male Tijane ne pada im na pamet da pomognu. Ljudima sam odgovorila da se kao prvo ne zna ko je šta uradio, da mi nismo tu da sudimo već da pomognemo u skladu sa svojim mogućnostima. Napomenula sam da ni sama ne želim da verujem u te svakojake priče, prosto treba pomoći onome kome je pomoć potrebna i to treba uraditi od srca, u nadi, U VERI, da će sve biti dobro. To su momenti kada je svako pitanje suvišno.

Moj protekli vikend bio  je zaista uspešan, ponovo ispred mene ta predivna lica mojih dragih obožavlaca koji su mi ovog puta dali preko potrebnu snagu, jer sam u petak nastupila u Zagrebu sa temperaturom 37,6. Veliki sam profesionalac, ne pada mi na pamet da otkažem  unapred zakazan nastup, iako svesna da sam promukla i malaksala. Publika u Zagrebu je bila fantastična, razigrana, nasmejana, prosto VESELA. Po završetku nastupa nisam se osećala dobro, izvinula sam im se  ukoliko mi je glas bio drugačiji, promukao, i  rekla  da sam spremna da UVEK ispoštujem svoju publiku. Na sve to naišla sam na dugačak aplauz i bila pozvana na bis. Dali su mi neizmernu snagu. Sve je prošlo bez ikakvog skandala, spekulacija, objava…  Prosto je sve prošlo lepo.  Posle nastupa u hotel je došla hitna pomoć, dobila sam injekcije. Dan kasnije bila sam u prelepom Beču, nikada neću reći da sam ODRADILA  nastup, već sam pevala iz duše svojoj publici, koja je došla zbog mene, a ja sam DUŽNA da ih ispoštujem. Posle toga sam se vratila svojoj kući, prinuđena da radim ono što mi moj temperament prosto ne dozvoljava – da mirujem, ali pod utiscima svih tih vedrih i nasmejanih lica u publici koje sam morala da ispoštujem jer su došli zbog mene.

Ono što  hoću da kažem je da želim da vidim Unino nasmejano lice. Da, ozdravi, da nastavi svoj život…  da jednog dana izlazi i provodi se sa svojim vršnjacima, da se bavi onim čime bude želela, da bude ponos svojih najbližih. Ali  ljudi su prestali da veruju da nekome mogu da pomognu. Ponoviću da sve što radim – radim iz srca. Tijana je na žalost izgubila bitku, to je ono što je istina i što je tužno. Šta se dešavalo dalje, sa novcem, to nije naše pitanje, ne treba da tražimo odgovore. Kao što sam već napomenula JESAM iznela svoje mišljenje da ne želim da verujem u raznorazne priče oko novca kada je jedno maleno srce prestalo da kuca! Posle toga ništa nije bitno…

Una Savić je rođena 22. maja 2011. godine. 2013. godine Uni  je ustanovljena leukemija. Njenim najbližima tog  trenutka sve ostalo, svi svakodnevni problemi su zaboravljeni, postali su smešni naspram strašnog bola i neverice koji su ih pogodili. Ima tek dve godine i njen organizam se bori protiv opake bolesti! Ona ima starijeg brata Miloša kojem nedostaje njen osmeh, a uživa da vreme provodi sa njom, da se igra sa svojom sestricom…  Da li je bitnije analizirati kojoj ženi bolje stoji jedna haljina! Svi mi volimo lepe stvari, ali haljina je KRPA koja ima cenu, a ŽIVOT NEMA CENU! Da li je bitnije raspravljati o frizurama, stajlinzima, nego POMOĆI DA SE SPASI JEDAN ŽIVOT! Svesna sam da živimo u teškim vremenima, i da je ono malo za nekog mnogo, ali mislim da svako ko želi može da pomogne ovom malenom detetu, ovoj prekrasnoj devojčici, da se njoj i njenim najmilijima vrati osmeh na lice! Ne postavljajmo pitanja onda kada se život odbrojava!

Zaboravite na rijaliti programe, serije, skandale, tračeve. Pošaljite prazan SMS na 2205!

POMOZIMO OVOM ANĐELU, POMOZIMO UNI!

SA