Budi hrabra, najhrabrija!

Juce, 25. novembra  obeležen je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.  Ovakvi dani nas podsete da živimo u ni malo bezbednom svetu, da su mnogima uskraćena čak i ona najosnovnija prava – da vole, da biraju. Devojka koja u svojoj porodici ne nailazi na podršku i razumevanje, primorana da živi po određenim pravilima, da se ne bi dogodila „bruka i sramota“  živi u strahu i neverici, a takvih slučajeva je mnogo... Mnogo je na žalost i žena koje prolaze kroz fizičko i psihičko zlostavljanje od strane svog supruga, a ćute. Srešćete ih na ulici, ni malo nisu drugačije od drugih žena, ponekad nasmejane, često zamišljene, samo one znaju kako im je.  Uvek se govorilo da je muškarac glava kuće, a žena vrat. Žena je ta koja, čime god se bavila, mora biti dobra domaćica u svom domu, ali ne u smislu da se povinuje, već da zajedno sa svojim suprugom čini svaki njihov dan lepšim, da zajedno brinu o svom potomstvu i usmere ih na pravi put. Čuveni Napoleon  je  rekao „Lepa žena sviđa se očima, dobra žena sviđa se srcu - jedna je dragulj, druga riznica“. Na žalost, neki  muškarci ne vide kakvo blago imaju pored sebe. Dan koji se obeležavao prošlog ponedeljka   podsetio  nas je  na to, a to se ne sme zanemariti i svakog dana se mora misliti o tome i raditi na tom teškom pitanju!  Naime, u Srbiji, u toku prošle godine preko  devet hiljada žena i dece bili su žrtve porodičnog nasilja. Prošle godine ubijeno je 32 žene, a tokom proteklih devet meseci  40! Tokom 2012. godine  samo su dve osobe kažnjene zatvorskom kaznom od dve do pet godina zbog nasilja nad ženama... 80% žrtava silovanja odustaje od gonjenja silovatelja... Ovo su  podaci koji su zvanični,  one „zvanične brojke“  uključene u  nasilje nad ženama, a  kao što sam rekla na početku, mnogo žena ćuti!  Ćute čak i mlade devojke koje su u vezi, koje trpe bes i agresivnost svog momka! Zar devojka ne pomisli na to da ako je udari dok su u vezi, ma samo jednom, a tek  ako  je tuče,  on se NEĆE „popraviti“ u braku!  Ne tražite problem u  SEBI  već  u NJEMU!!!

Retko koja žena će skupiti hrabrosti i reći DOSTA! Zbog mnogobrojnih razloga, sa svojom decom, ostaju uz nasilnika i trpe najgore zlostavljanje! Mnoge od njih žive u svakodnevnom strahu, ne nalazeći izlaz iz teške situacije. Nemaju kome da se obrate. Plaše se za svoj život, pre svega plaše se za svoje dete! U jednoj sigurnoj kući sam razgovarala sa majkom i detetom, oboje su bili  žrtve nasilja u porodici. Taj maleni dečak imao je modrice na licu koje je zadobio od svog oca!!! Taj maleni dečak nije uradio ništa da bi se onaj koji mu je podario život tako zverski okomio na njega i njegovu majku, svoju suprugu!!! To je bilo pre nekoliko godina... Pitam se koliko se ovo često dešava, u drugim porodicama, a da se ne zna!!!

Mnoge žene koje su bile fizički zlostavljane, takođe su bile i emotivno zlostavljane: konstantno kritikovane, ponižavane... Kako ona postaje sve slabija fizički i psihički, nasilnik postaje sve jači i suroviji! Žena, vođena svojim osećanjima, verom u svoju  ljubav, veoma često ne prepoznaje te prve „simptome“ da pored sebe ima osobu koja će joj učiniti nažao... Ignoriše one znakove koji se ogledaju prvo u njegovoj vulgarnosti dok je naziva ružnim imenima, govori da je nesposobna, ne oseća sa njegove strane ljubav i poštovanje, a misli da je sve to neka prolazna faza koja se, eto, prosto dogodila. Neretko se desi i onaj „miran“ period, potraje i mesecima, al nasilnik nastavi i postaje gori. Kao što ne možete prepoznati zlostavljanu ženu, tako ne možete ni prepoznati onog koji zlostavlja. To može biti čovek u vašoj blizini, na izgled vedar i nasmejan, uspešan u svom poslu, ali i u tom slučaju on je zao i prek... Zar je moguće da neko svoje frustracije, komplekse, „leči“ na bespomoćnoj ženi!!! O da, na žalost – veoma je moguće!

Nadam se da će naša zemlja pronaći način da se ovome, malo je reći problemu,  stane na put!  Verujem da mimo politike, raznih previranja vezano za delovanje određenih političkih partija, ipak svaka politička partija, svaka vlast,  polazi od toga da je porodica temelj društva. U šta da verujemo, kakvom napretku da se nadamo, pored priča sve većeg brojeg žena koje su prošle najgora maltretiranja od strane svog supruga?! Pročitala sam ispovest jedne zlostavljane žene koja je napisala da su joj modrice i rane na telu zarasle, da su nestale, ali da će one rane na duši zauvek ostati... U slučaju bilo koje vrste uznemiravanja, nasilja, logično je da se pozove policija. Zlostavljanu ženu će obeshrabriti to što će biti pozvana da dođe lično i napiše prijavu ili da usmenu izjavu koja će ući u zapisnik. Prosto, to je neophodno da bi se protiv nasilnika mogle preduzeti određene mere! Zar je lakše trpeti konstantno zlostavljanje, zar je lakše živeti u strahu, u agoniji koja ne prestaje nego rešiti da se tome stane na put! Ne mogu ni zamisliti kako je tim jadnim ženama! Nisam se u svom životu suočila sa zlostavljanjem  bilo koje vrste. Udala sam se za čoveka kog sam birala, kao što je i on birao mene i koga  obožavam, koji je divan prema meni i svakim novim danom me čini sve srećnijom... to je ono što želim svakoj ženi! Na žalost životni put je mnoge od njih odveo kod pogrešnog čoveka, a svaku ženu koja čita ovo, a prepoznaje se, živi u strahu, zamolila bih da u sebi pronađe hrabrost, da shvati da NIKO NE SME da ugrožava njen život, da je tuče, maltretira, govori ružne reči, naziva ružnim imenima, da ne gubi veru, da uzme telefon i pozove 192! DA PRIJAVI NASILNIKA!

Ima li u ovoj priči mesta za ljubav? Naime devojka po imenu Huda, iz Saudijske Arabije, ilegalno je prešla granicu i otišla u Jemen, ne bi li se udala za čoveka kog  voli. Pobegla je od svoje porodice koja se protivila njihovoj ljubavi, pobegla je iz svoje zemlje. Privedena je, sudiće joj se za nelegalan ulazak u Jemen. Iz straha da će je vratiti nazad, odbila je advokate svoje matične države, a zastupaće je advokat jemenske nevladine organizacije. Obe države i Saudijska Arabija i Jemen važe za konzervativne, što nije sprečilo mnoge ljude upravo iz ovih država da sa slikama ovog zaljubljenog para protestuju tražeći pravdu za njih dvoje – za njihovu ljubav! Oglasile su se brojne organizacije za ljudska prava, a strah ove mlade devojke su osuda i gnev njene porodice, u slučaju povratka... Sledeće saslušanje zakazano je za 1. decembar…

Ima divnih, predivnih muškaraca. Oni prinčevi o kojima smo sanjale još kao male, da ćemo jednog dana biti njihove princeze, kraljice, a da će oni biti uvek tu za nas. To se i dogodi. Postoje i oni, za koje ne mogu naći reč kako bih ih nazvala, koji ne poštuju ništa, koji su toliko jadni, koji su toliki slabići da će se istresati na bespomoćnoj ženi, na nedužnoj deci. Molila bih žene da NE TRPE NASILJE, da budu HRABRE, DA BUDU NAJHRABRIJE, da se obrate nadležnima, jer njenom slabošću nasilnik se hrani.

NE ĆUTI, BUDI HRABRA!

SA