HRISTOS VASKRSE!

Danas je veliki dan, dan Vaskrsenja Gospodnjeg, dan radosti, zbližavanja,  praštanja, ljubavi i mira. Prekjuče je bio Veliki petak, najtužniji dan hrišćanstva, dan kada je na Golgoti Isus razapet. Veliki broj ljudi koji nisu postili Veliki post poste ovog dana, kada bi trebalo jesti samo hleb, a piti samo vodu. Na Veliki petak se u   spomen na nevino prolivenu krv i Vaskrsenje Hristovo boje  vaskršnja jaja, najčešče crvenom bojom, što predstavlja Gospodnju krv. Prvo ofarbano jaje se ostavlja kao čuvarkuća do sledećeg Uskrsa. Jaje od prošle godine se zakopa (pohrani) u zemlju. Farbanje uskršnjih jaja jedan je od najstarijih hrišćanskih običaja, koji se prenosi sa kolena na koleno.  O tome zašto se farbaju uskršnja jaja govori  jedna legenda u kojoj je Marija Magdalena došla kod rimskog cara Tiberija, da mu propoveda o Hristovom vaskrsenju. Na dar mu je donela korpu jaja. Car nije verovao onome što mu je Marija Magdalena govorila,  rekao je da bi to bilo kao kad bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: “Hristos Vaskrse”, a sva jaja u korpi postala su crvena. Po drugoj legendi stanovnici Jerusalima su se rugali hrišćanima da Gospod nije vaskrsao, jer je to nemoguće, kao što nije moguće da kokoške snesu crvena jaja. Sledeće godine, na dan Vaskrsa, sve kokoške u Jerusalimu snele su crvena jaja. U još jednoj legendi  govori se da je ispod Krsta na Golgoti, na kojem je razapet Gospod bilo grličino gnezdo. Krv je poprskala jaja u gnezdu i obojila ih  rumenom bojom, pa od tada hrišćani simbolično obeležavaju dan Hristovog stradanja farbanjem jaja. Velika subota je drugi dan hrišćanske žalosti. Posvećena je uspomeni na pogreb Isusa Hrista i Njegov silazak u Ad. Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svetle odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.

Veliki, posebni, SVETI  dani, koji se obeleževaju, služe da nas podsete da se vratimo veri, ako je gubimo, da oprostimo onima koji su nam nažao učinili, da pronađemo mir u svojim dušama i da se ne odričemo onih koje volimo i koji nas vole. Glavna poruka je u jednoj reči, a to je LJUBAV! Sve religije govore upravo o moći i snazi ljubavi koja je u samom čoveku, a koji dozvoli da je izgubi.
Svako vreme sa sobom donosi nešto novo. Prihvatam  da svako bira i živi život onako kako želi, ali smatram da ono što nasleđujemo, što se već dva milenijuma prenosi sa kolena na koleno ne sme nikako da postane stvar trenda  i da se menja. Tradicija i običaji su deo svakog naroda, prenošeni su

sa generacije na generacije. Toga se ne smemo odreći nikada!  Mnogi divni običaji su potisnuti, čak i izgubljeni tokom dugog vremenskog perioda. Raduje me činjenica što ipak postoji težnja da se običaji i tradicija obnove i prilagode ovom modernom dobu, koji koliko nas spaja toliko nas i otuđuje.

Vaskrs je za razliku od drugih praznika, najviše sačuvao svoj crkveni karakter, a običaji vezani za njega vuku korene iz najdavnijih vremena.  Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. Kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju. Za Uskrs valja ustati rano ujutru. Decu valja dotaći crvenim jajetom – da budu crvena i zdrava tokom godine.

„Juče se saraspeh sa Hristom, danas se saproslavljam s Njime. Juče se saumrtvih sa Hristom , danas saoživljavam sa Njim. Juče se sapogreboh s Hristom, danas savaskrsavam s Njime. Zato, donosimo plodove Onome koji je za nas postradao i vaskrsao“.

 

HRISTOS VASKRSE!

Vaša Svetlana.

„Bez Boga ni preko praga, sa Bogom i preko mora”

„Ljubav je najjače oružje koje postoji, nema te sile i tog oružja koje će moći protiv ljubavi da se bori, sve se tu ruši”, reči su oca Tadeja, velikog duhovnika na čije se mudre reči oslanjam. U trenucima nemoći, slabosti, poraza ljudi neretko prave grešku time što se povuku u sebe, ućute, nagomilaju stres, naprave zemljotres u svom umu i potonu. Ničiji put nije posut laticama ruža i obasjan besprekornim mirom. Naprotiv, usponi i padovi su ono što život čini, ali ne smemo biti bahati u svojim pobedama niti da mrzimo sebe u svojim porazima. Sve je u umerenosti, ne u preterivanju.
Ostvarila sam jednu od svojih želja kada sam postala pevačica i dobila simpatije publike. Ona mala devojčica koja je čekala na autogram Vesne Zmijanac sada uživa da provodi vreme sa svojom divnom publikom, sa mojim vernim fanovima koji se uvek trude da me iznenade i uspeju u tome, svojom dobrotom i originalnošću. Srela sam ljubav svog života. Ne bih iskoristila  reč „pronašla“, jer ljubav prema voljenoj osobi se ne traži, ona se stiče, raste, gori kao vatra u kaminu. Može da se ugasi, eh, to je lako, ali održavajte vatru u tom kaminu ljubavi i desiće se čudo.
Kad sam kod čuda, ljudi previše vremena gube čekajući da im se desi neko čudo koje će im promeniti život za 180 stepeni, poboljšati situaciju u kojoj se nalaze, ulepšati dan, život... a ne shvataju da je čovek, rađanje novog života upravo najčudesnije na svetu. Ne shvataju da magija nije vračanje, bajanje, gledanje u karte i slične gluposti. Čovek je najveće čudo, a jedina magija koju svako od nas poseduje i što nas čini svojevrsnim čarobnjacima je ljubav.
„Proricali“ su meni raznorazni, tek da bi se pojavili u novinama, te karijera će mi biti ovakva, onakva, te biću mršava, debela, te rodiću dete - jedne, druge, treće, pete godine... Sve to mi je bilo smešno. Ja sam samo želela da budem ispunjena žena. Da imam supruga - ljubav, podršku i oslonac, da se ostvarim kao majka i da se bavim svojim poslom. Nije da je bilo sve jednostavno... Obožavam životinje. Još kao dete maštala sam kako ću imati prostrano dvorište gde će trčkarati kučići. Onda se i to desilo. Oduševljena njihovom  radošću i energijom objavljivala sam slike na društvenim mrežama. „Bolje ti je da šetaš decu nego kučiće“, „Zapitaj se zašto nemaš decu“, „Ne zna šta će od sebe pa slika pse“, bili su neki od komentara. Čak kada se u mojoj ulici pojavio iznemogao napušten pas i kada je moj brat bukvalno jurio da ne uspavaju psa kog su u međuvremenu uhvatili šinteri, opet ta ljudska pakost i zloba „Zar je bitniji život jednog psa od toliko gladnih ljudi“... A svaka od tih umiljatih i divnih životinja ima svoju priču. Ne umeju da govore, ali zato umeju sve ono ostalo, što pojedini nikada neće naučiti:  umeju da vole, da cene nematerijalne stvari, da cene pažnju, ljubav i da pokažu izuzetnu zahvalnost! Da, ko ne voli životinje ne voli ni ljude. Pisali su oni tako da imam „kojekakve probleme“, da ne mogu ostati u drugom stanju, komentarisali su da zato „gomilam“ kučiće. Smatram da je i za decu veoma dobro da rastu uz kućne ljubimce, naučiće mnogo toga od njih, naučiće o zahvalnosti i bezuslovnoj ljubavi.
„Ko o zlu samo i pomišlja, makar i ne delao nikakvo zlo, kriv je pred Bogom i pred svojom dušom. Jer Boga vređa, a dušu svoju gubi“.
Sve dolazi u svoje vreme. Ništa ne ide na silu, ništa ne ide ako istinski ne želite i ako se ne potrudite. Uvek sam volela decu. Neopisiv osećaj je bio kada se rodila moja bratanica Helena, koju sada gledam kako raste, kako onaj maleni devojčurak polako postaje devojka. Ja sam joj dala ime, zato će ona odabrati ime za moju bebu, ali pošto je to tetkina pametnica i jako je maštovita, ipak će dobiti spisak pa da odabere haha!
Kada sam pre tri meseca saznala da sam u drugom stanju osetila sam nešto što zaista rečima ne mogu opisati. Mislila sam da će mi srce iskočiti iz grudi! Ta sreća, te divne misli koje su mi preplavile um... Desilo se kada sam se najmanje nadala. U meni raste novi život, ljudsko biće – to je najčudesnije na svetu!
Podvrgla sam se vantelesnoj oplodnji. Eto, prosto rečeno. Ali pošto je kod nas  mnogo toga tabu tema, pa i vantelesna oplodnja,  želim da se obratim ovim putem budućim majkama, budućim roditeljima. Sam postupak nije kao putovanje svemirskim brodom na Mars! Od žene se izvadi jajna ćelija, od muškarca spermatozoidi, to se oplodi, stvori se embrion i lekar ubaci embrion u matericu. Dve nedelje čekate na rezultat. To nije ništa nenormalno, ali uz tabu teme idu i predrasude. Žene se plaše hormonske terapije, da će se ugojiti i sl. Naprotiv. Ti  hormoni su minimalni, trudnoća je kao i svaka druga i sve je bezbolno. Mnogi  misle da je vantelesna oplodnja kad nešto uzmeš od drugih i staviš u sebe. Ne! To je dete koje će biti vaša mala kopija, dete svoje majke i svog oca! Stres većini trudnica predstavlja amniocinteza, upravo zbog načina na koji se radi iako je više nego korisna, ali moram priznati da mi nije bilo svejedno zbog načina na koji se radi, te igle kojom se uzima plodova voda za analizu. Danas postoji tranquillity test. Trudnice su zaštićene od stresa. Prosto se izvadi krv i nakon deset dana saznate sve o vašoj bebi, pa i kog je pola! Kompanija „Cryo save“ koja sarađuje sa „Genoma“ klinikom iz Ženeve je moja preporuka.
Poručila bih ženama da ne treba da imaju nikakvu bojaznost kada je vantelesna oplodnja u pitanju. Istina je da je svaki organizam drugačiji, ali tu je stručan tim lekara koji će vam obaviti sve analize i apsolutno nemate čega da se plašite! Ništa nije bolno. Ništa nije drugačije. Osećaćete se potpuno normalno  i imaćete sve simptome kao i svaka druga trudnica. Postoje parovi koji od svojih najbližih kriju da su se podvrgli vantelesnoj oplodnji. Pobogu! Pa nisu učinili nikakvo krivično delo – naprotiv, rešili su da dobiju potomstvo, da stvore nov život! Na to parovi treba da budu ponosni, da govore o tome, da podstiču druge, a ne da kriju i da se stide, jer napominjem – vantelesna oplodnja ne znači da majci ili ocu nešto fali! Prosto živimo u vremenu žurbe i stresa, pa mnogi koji planiraju potomstvo ne uspevaju u tome. Mada, ništa i ne treba forsirati. Sve dolazi u svoje vreme. Božja volja je neprikosnovena, ali apelujem na žene da ne čekaju da im otkuca biološki sat. JEDINO ŠTO JE BITNO je: 1. godine života žene, 2. godine života žene i 3. godine života žene.
Sedmog aprila bile su  Blagovesti. Praznuju se od prvih dana hrišćanske propovedi. Rečima arhangela Gavrila „Raduj se, blagodatna. Gospod je s tobom“, otvara se istorija Novog Zaveta i počinje preobražaj čovečanstva. Dan posle Blagovesti, Srpska pravoslavna crkva slavi arhangela Gavrila, koji je, prema predanju zadužen za radosne vesti. Tog prelepog sunčanog dana, prekjuče, dobila  sam rezultate tranquillity testa. Rezultati su pokazali da je beba potpuno zdrava i da nosim dečaka! Dok ovo kucam obuzima me neki fantastičan osećaj, neka čudesna energija, ljubav.... reči i reči bi mi bile potrebne da vam opišem ovo osećanje. Sto strana bi bilo malo!
Svi znaju koliki sam ljubitelj modernih tehnologija, kako mobilnih telefona tako i društvenih mreža. Odjednom mi je to postalo nebitno. Sve sam to svela na minimum. Prosto suvišne informacije mi nisu potrebne. Pojedini portali se utrkuju ko će pre objaviti ekskluzivu a da je, daleko bilo, u pitanju tragedija. Na žalost ružne stvari su se dešavale uvek i dešavaće se, samo sada se mnogo brže čuju i pričinjavaju nam stres. Sklonite se od toga. Ugađajte sebi. Šetajte, boravite u prirodi, čitajte knjige, ne opterećujte se. Slušajte svoj organizam.  Trudnice, pomilujte svoj stomak, imajte na umu da tu raste jedna mala beba koja oseća kako vaš dodir tako i svaku vašu emociju. Ne budite tužni. Smejte se. Izbegavajte ljude koji vam ulivaju nervozu, družite se sa onima koji vam prijaju. Ne razmišljajte da li ćete se ugojiti! Šta je fizički izgled, sem ogledalo duše. Imale koji kilogram više ili manje bićete privlačne jer sve dolazi iz unutrašnjeg mira, iz duše.
Osećam veliku zahvalnost prema mojoj doktorki Goci Ivanović i klinici „Ivanović“. Mnogo toga sam naučila od nje. Svima bih poručila: ne odričite se vere, ni jednog momenta. Bog nas voli, Bog želi da smo srećni. „Bez Boga ni preko praga, sa Bogom i preko mora”, govorio nam je otac Tadej. Molite se, molite se za sebe, svoje najbliže, molite se i za one zle i pogane ljude, da njihovim dušama zavlada mir. Da, treba imati veru, od vere sve potiče. Kada nemate veru onda je sve uzalud, onda su želje i snovi samo bleda slova na trošnoj hartiji. Volite sebe, volite život!