PRAŠTAJTE

Svi težimo smirenju, kako u najbližoj okolini, tako i onom unutrašnjem, ličnom – koje je važnije. A nije lako doći ni do jednog ni do drugog u ovom vremenu u kom živimo, a koje je puno izazova koji odsvuda vrebaju da nas uznemire. Međutim, treba se truditi. Ne smemo da očekujemo da nam smirenje omogući neko drugi, već moramo da gledamo šta sami možemo da učinimo. Praštanje je samo jedna od stvari kojom, ako je naučimo i primenimo, možemo sebi otvoriti put ka smirenju. Praštanjem, ali onim iskrenim i dubokim, skidamo veliki teret koji nas pritiska, a da toga često nismo ni svesni. Rasteretimo svoju dušu, ali olakšamo i onome kome oprostimo. Zbog toga je ova prva nedelja Velikoga posta posvećena praštanju. Oprostiti, pa zapostiti. Jedno bez drugog ne ide. Ako praštamo samo radi reda, onda je bolje da to ne činimo. Da ne zavaravamo sebe. Nije lako, ali se može iskreno oprostiti i uvreda, ružna reč, loš gest, nepažnja... Baš nije lako, ali verujte da može. Kada se sa ovim znanjem i mudrošću koju danas imam, osvrnem iza sebe i pogledam – shvatam da se ranije dešavalo da nešto oprostim, ali u žurbi jer nisam imala vremena svime da se bavim. Ili, oprostim, samo da bih tu temu sklonila sa „dnevnog reda“, jer me uznemirava, ne prija mi. Međutim, to opet posle ispliva. Prepreči mi se na putu. To znači da takva praštanja nisu bila iskrena i duboka. To shvatam sada, kada sam uz Božju pomoć naučila istinski da oprostim. Naučila sam da oprostim jednom, onako kako treba

i da me to više nikad ne uznemirava.

Sveti Nikolaj Velimirović je govorio da je oprost čak i važniji od posta. Ovaj novokanonizovani srpski svetitelj je objašnjavao:

„Ima junaštva nad junaštvom i podviga nad podvigom. Sveti Epifanije Kiparski pozvao na ručak Ilariona Velikog, pa da bi pokazao što veće gostoljublje prema gostu, iznese na trpezu pečeno pile i ponudi. Rekne mu Ilarion: „Oprosti, od kada se zamonaših ne jedoh ništa zaklano!" Na to Epifanije kaza: „A ja od kada se zamonaših ne legoh nikad u postelju dok najpre ne oprostih protivniku svome!" Udivljen Ilarion reče: „Tvoja je vrlina, sveti Vladiko, veća od moje!“

Ovo je velika pouka za sve nas. Prevashodna je stvar post, ali je još prevashodnija opraštanje. Postom se čovek vežba za velikodušnost, a opraštanjem pokazuje velikodušnost. Ono prethodi ovome, no samo ono ne spasava bez ovoga“.