PAMET ILI MUDROST

Točak koji škripi najpre se podmazuje, a ukoliko nastavi da škripi menja

se! Isto je i sa osobinama, ubeđenjima. Čini mi se da ljudi mnogo lakše plaču, nego što se menjaju. Da budem iskrena, i ja sam tako ranije.Mislila sam da bilo koja promena znači nedoslednost, neprincipijelnost. Sada znam da nije tako. Kada se osvrnem iza sebe, shvatim da sam se vremenom menjala, pa čak i onda kada sam mislila da spremnost za promene i nije baš osobina za pohvalu. Naravno, ne mislim na promenu frizure i kose koja za čas može od kratke postati bujna. Mislim na suštinskep romene koje nas oplemenjuju. One unutrašnje.Vremenom, godinama i sazrevanjem taj neki otpor prema ovoj vrsti promena kod mene je slabio, slabio, slabio sve do iščeznuća. Vrlo sam srećna zbog toga. Ako nešto radimo, a neuspemo iz prvog puta, možemo posle da pokušavamo iznova koliko hoćemo, ali će uspeh izostati sve dok pokušavamo na isti način.Savete možemo saslušati, možemo u njima videti i dobru nameru, ali ih ne možemo primeniti sve dok sami ne spoznamo da bi trebalo. Jasno je da spremnost na promene zavisi isključivo od nas samih, ali i blisko okruženje ima mnogo uticaja. Ako ne možemo birati mesto rođenja, boju očiju i krvnu grupu,okruženje možemo. U mom okruženju seposlednjih nekoliko godina pojavilo toliko divnih, umnih i mudrih ljudi da sam  zaista srecna i ponosna. I ranije ih je bilo, ali sada dominiraju. Od takvih sam najpre naučila, a potom i prihvatila da nije najvažnije biti pametan, najpametniji. Važno je biti mudar. A do životne mudrosti se dolazi.

Napredovati znači menjati se, pokusati biti savrsen( nemoguce, samo je Stvoritelj savrsen)  treba se truditi. E sad, može se polemisati i filozofirati u nedogled na temu da li savršenstvo uopšte postoji, ali dileme nema da li bi trebalo da težimo ka savršensvu. Još ako oko sebe imamo ljude koji nas na pravi način podstiču, koji nam pomažu da neprestano budemo na tom putu težnje, onda za bolje i mudrije sutra nema brige. Hvala mom duhovnom ocu Varnavi, hvala ocu Pimenu, hvala  ocu  Porfiriju, hvala  mom suprugu... Prijatelju Nemanji Pajicu, mom kumu Sasi Tosicu, kumi Ljiljani Konstantino,...Uz ove ljude sam naucila dosta toga! Postala sam smirenija, stalozenija u svakom smislu.  Naucila sam  da se molim za svoje "surove prijatelje"  (nikada ne govorite neprijatelji, vec surovi prijatelji... Hvala ocu Nikoli koji me ovome naucio)  a to je zaista tesko!  Bog gresnika ljubi  a pravednika miluje...