U toku je poslednja nedelja Vaskršnjeg posta, ili Strasna nedelja. Na staroslovenskom reč strast znači stradanje, trpljenje i bol. Vernici ovu nedelju, od Velikog ponedeljka do Velike subote, provode u strogom postu, molitvi i pokajanju. Od davnina ova nedelja se zove Velikom sedmicom, a svaki dan u njoj je Veliki i Sveti, zbog svetih i velikih događaja koji su se tokom nje dogodili. U crkvama se na bogosluženjima podseća na poslednje zemaljske dana Gospoda Isusa Hrista. Liturgija je smisao celog ovog perioda posta i na kraju Praznika, zajednica na službi koja se kasnije prenosi na zejednicu u domu vernika. Danas, na Veliku sredu se spominje izdajstvo Jude Iskariotskog. Crkva se molitveno priseća žene grešnice koja je mirom pomazala Gospoda pred Njegovo stradanje. Dirljivo i poučno govori se o pokajanju žene i o učeniku izdajniku.
Današnji dan se provodi u miru i molitvama, mogu se raditi svi poslovi, ali se ništa ne proslavlja i ne ide se na veselja.
Današnji dan se provodi u miru i molitvama, mogu se raditi svi poslovi, ali se ništa ne proslavlja i ne ide se na veselja.
Prekosutra je Veliki petak, najtužniji dan hrišćanstva, dan kada je na Golgoti Isus razapet. Veliki broj ljudi koji nisu postili Veliki post poste ovog dana, kada bi trebalo jesti samo hleb, a piti samo vodu. Na Veliki petak se u spomen na nevino prolivenu krv i Vaskrsenje Hristovo boje vaskršnja jaja, najčešče crvenom bojom, što predstavlja Gospodnju krv. Farbanje uskršnjih jaja jedan je od najstarijih hrišćanskih običaja, koji se prenosi sa kolena na koleno. Prvo ofarbano jaje se ostavlja kao čuvarkuća do sledećeg Uskrsa. O tome zašto se farbaju uskršnja jaja govori jedna legenda u kojoj je Marija Magdalena došla kod rimskog cara Tiberija, da mu propoveda o Hristovom vaskrsenju. Na dar mu je donela korpu jaja. Car nije verovao onome što mu je Marija Magdalena govorila, rekao je da bi to bilo kao kad bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: “Hristos Vaskrse”, a sva jaja u korpi postala su crvena. Po drugoj legendi stanovnici Jerusalima su se rugali hrišćanima da Gospod nije vaskrsao, jer je to nemoguće, kao što nije moguće da kokoške snesu crvena jaja. Sledeće godine, na dan Vaskrsa, sve kokoške u Jerusalimu snele su crvena jaja. U još jednoj legendi govori se da je ispod Krsta na Golgoti, na kojem je razapet Gospod bilo grličino gnezdo. Krv je poprskala jaja u gnezdu i obojila ih rumenom bojom, pa od tada hrišćani simbolično obeležavaju dan Hristovog stradanja farbanjem jaja.
Velika subota je drugi dan hrišćanske žalosti. Posvećena je uspomeni na pogreb Isusa Hrista i Njegov silazak u Ad. Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svetle odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.
U nedelju vernici slave Vaskrsenje Isusa Hrista, hrišćanski praznik nad praznicima koji je osnova novozavetne propovedi i vere u spasenje. Uskršnjim doručkom prekida se Veliki post. Ceo ovaj dan vernici se pozdravljaju sa „Hristos vaskrese“ – „Vaistinu vaskrese“. Za trpezom se služi meso, jaja i Uskršnja pogača.
Veliki, posebni, SVETI dani, koji se obeleževaju, služe da nas podsete da se vratimo veri, ako je gubimo, da oprostimo onima koji su nam nažao učinili, da pronađemo mir u svojim dušama i da se ne odričemo onih koje volimo i koji nas vole. Glavna poruka je u jednoj reči, a to je LJUBAV! Sve religije govore upravo o moći i snazi ljubavi koja je u samom čoveku, a koji dozvoli da je izgubi.
Svako vreme sa sobom donosi nešto novo. Prihvatam da svako bira i živi život onako kako želi, ali smatram
da ono što nasleđujemo, što se već dva milenijuma prenosi sa kolena na koleno ne sme nikako da postane stvar trenda i da se menja. Naše bake nisu živele okružene mega marketima gde mogu da se kupe razne boje i sličice za uskršnja jaja, pa čak i ofarbana jaja. One su svoje nasleđe vešto preuzele na sebe, od svojih majki, baka... Korom od crnog ili crvenog luka dobijale bi mrkocrvenu boju, a stavljale bi na jaje listic deteline. Za crvenu boju tu je i sok od cvekle, za zelenu listovi spanaća, za ljubičastu crveni luk, čaj od hibiskusa ili crveno vino... Cele godine bi pripremale sve što im treba za ovaj veliki dan. Voskom su ispisivale imena svojih najmilijih, što je inače najstarija tehnika ukrašavanja uskršnjih jaja. Pošto bi se jaje skuvalo i ohladilo, skinule bi vosak od kog ostaje beli trag.
Sa druge strane iako je veoma davno rečeno kako treba postiti Veliki post, mnogi ljudi ne shvataju da post nije samo uzdržavanje od hrane koja je mrsna i da nije stvar u prejedanju, kao i to da je poruka posta da se pročusti i telo i duša. Ljudi kao da se plaše da će ostati gladni, a opet još jedna poruka je UMERENOST, kao i odolevanje iskušenjima koja su svuda oko nas.
U mojoj porodici se radujemo ovom velikom danu. Kuća je okićena, a Uskrs provodimo radosni i nasmejani.
Iskoristila bih priliku da svim pripadnicima hrišćanske veroispovesti čestitam predstojeći Uskrs, da ga provedu u miru i slozi, da zaborave na loše, da oproste. Pred Bogom smo svi isti, ma kojoj religiji pripadali. Bog je ljubav. Radujte se!
Seka
Velika subota je drugi dan hrišćanske žalosti. Posvećena je uspomeni na pogreb Isusa Hrista i Njegov silazak u Ad. Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svetle odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.U nedelju vernici slave Vaskrsenje Isusa Hrista, hrišćanski praznik nad praznicima koji je osnova novozavetne propovedi i vere u spasenje. Uskršnjim doručkom prekida se Veliki post. Ceo ovaj dan vernici se pozdravljaju sa „Hristos vaskrese“ – „Vaistinu vaskrese“. Za trpezom se služi meso, jaja i Uskršnja pogača.
Veliki, posebni, SVETI dani, koji se obeleževaju, služe da nas podsete da se vratimo veri, ako je gubimo, da oprostimo onima koji su nam nažao učinili, da pronađemo mir u svojim dušama i da se ne odričemo onih koje volimo i koji nas vole. Glavna poruka je u jednoj reči, a to je LJUBAV! Sve religije govore upravo o moći i snazi ljubavi koja je u samom čoveku, a koji dozvoli da je izgubi.
Svako vreme sa sobom donosi nešto novo. Prihvatam da svako bira i živi život onako kako želi, ali smatram
da ono što nasleđujemo, što se već dva milenijuma prenosi sa kolena na koleno ne sme nikako da postane stvar trenda i da se menja. Naše bake nisu živele okružene mega marketima gde mogu da se kupe razne boje i sličice za uskršnja jaja, pa čak i ofarbana jaja. One su svoje nasleđe vešto preuzele na sebe, od svojih majki, baka... Korom od crnog ili crvenog luka dobijale bi mrkocrvenu boju, a stavljale bi na jaje listic deteline. Za crvenu boju tu je i sok od cvekle, za zelenu listovi spanaća, za ljubičastu crveni luk, čaj od hibiskusa ili crveno vino... Cele godine bi pripremale sve što im treba za ovaj veliki dan. Voskom su ispisivale imena svojih najmilijih, što je inače najstarija tehnika ukrašavanja uskršnjih jaja. Pošto bi se jaje skuvalo i ohladilo, skinule bi vosak od kog ostaje beli trag. Sa druge strane iako je veoma davno rečeno kako treba postiti Veliki post, mnogi ljudi ne shvataju da post nije samo uzdržavanje od hrane koja je mrsna i da nije stvar u prejedanju, kao i to da je poruka posta da se pročusti i telo i duša. Ljudi kao da se plaše da će ostati gladni, a opet još jedna poruka je UMERENOST, kao i odolevanje iskušenjima koja su svuda oko nas.U mojoj porodici se radujemo ovom velikom danu. Kuća je okićena, a Uskrs provodimo radosni i nasmejani.
Iskoristila bih priliku da svim pripadnicima hrišćanske veroispovesti čestitam predstojeći Uskrs, da ga provedu u miru i slozi, da zaborave na loše, da oproste. Pred Bogom smo svi isti, ma kojoj religiji pripadali. Bog je ljubav. Radujte se!
Seka
Jako lepo napisano ;)
ОдговориИзбриши