Što se tiče raznih „estradnih senzacija“, razvoda i prepucavanja preko medija, sedam dana iza nas bilo je relativno mirno. Sigurno su neki pokušavali da skrenu pažnju na sebe monolozima u kojima dominira hvalospev . Danas je to bar lako. Lako je biti „poznat i prepoznatljiv“ po „oštrom jeziku“ i tako opstajati godinama. Bože moj, ima onih koji se klovnova plaše, ali veliku većinu klovnovi svojim improvizacijama zabavljaju, ali onaj pravi klovn iz cirkusa ume bar da žonglira...Teško je opstati i biti prepoznatljiv po kvalitetu, radu na sebi. Kada se bavite javnim poslom poslednju reč daje narod. Nisam ponosna na to što su moje pesme bez ikakvog pitanja obrađene u drugim zemljama, jer cenim originalnost. Ponosna sam na vesele i drage ljude koji horski pevaju samnom na mojim nastupima, koji žele da znaju kakva sam i van scene, ponosna sam na te ljude jer u meni ne vide osobu koja stalno poziva na nekakav revolt, bunt – ponosna sam jer sam shvaćena i prihvaćena, baš takva kakva jesam! Ni jednog momenta se nisam osetila da pripadam negde drugo, a ne ovde, jer one noći 2002. godine na festivalu „Moravski biseri“ meni je nagradu dala publika. Tada sam znala ono što znam i sada, da je publika ta koja uvek presudi i nadjača svaki mogući žiri. I pre toga, i dan danas ja reč dajem njima, publici, a na mojim nastupima oni nisu nikakav žiri, već divni i nasmejani ljudi koji se vesele uz pesmu i muziku! Zašto bih ja njima uskratila to tako što bih u svakoj čorbi bila zaprška, a samim tim izgubila sebe?!
Granice se ne pomeraju mržnjom i osuđivanjem, granice nestaju uz osmeh, ljubav i pesmu. Još uvek pod utiscima sa nastupa koji je iza mene spremam se da stanem pred svoju dragu publiku u Rijeci, da zajedno napravimo još jednu dobru žurku! Posle toga otići ću dalje, tamo gde me traže, uvek se rado vraćajući tamo gde žele opet i opet da pevam uživo uz pratnju svog benda! Da li ću oboriti nečiji rekord, da li će moj nastup biti posećeniji od nastupa nekog mog kolege – ja se ne takmičim sa drugima, meni svaki novi dan predstavlja izazov, na meni je da budem danas bolja nego juče, u svakom smislu. Na meti sam onih koji me izuzetno vole, do granica opsednutosti, upravo onih koji u neuspelom pokušaju da uhvate tonalitet pesme rađe se hvataju za moje ime, pa me zamrze. Znamo šta je mržnja. Čovek mrzi onog kog se plaši, mrzi onog za kog je umislio da ga ugrožava. Mržnja je deformisana ljubav. Ravnodušnost je već savim druga priča u kojoj prosto ne vidite i ne obazirete se na lik i delo onog prema kom nemate nikakva osećanja... I, šta smo zaključili: mržnja prema osobi koja vam nije učinila nažao je prosto izuzetna želja da budete ta osoba. Iza te sujete i ljubomore se ipak krije ljubav.
Dani iza nas podsetili su nas na jedan svirep zločin. 2012. godine javnost je šokirala vest o ubistvu manekenke Vladislave Červenko. Devojka od tek 25 godina pretučena je na smrt. Ovaj zločin počinio je Darijan Musić i osuđen je na 35 godina zatvora. Svi su bili ogorčeni kada je pre nekoliko dana objavljeno da se ukida presuda Apelacionog suda i da se postupak vraća na početak. Porodica ove nesrećne devojke, koju je Musić zavio u crno, neutešna zbog gubitka svoje Vladislave, zbog ukidanja presude ubice protestovala je ispred novosadske Palate pravde. Po drugi put ovi ljudi prolaze veliku bol i tugu. Saosećam sa njima, počinilac mora biti najstrožije kažnjen! Kakvi se to “propusti u suđenju” pominju, šta još treba pored toga što je Musić brutalno ubio Vladislavu! Protestu porodice Červenko pridružiile su se i porodice čiji su članovi ubijeni u zločinima koji su u proteklom periodu potresali Novi Sad, kao i roditelji nastradalih u požaru u diskoteci "Kontrast". Rane ovih ljudi zbog velikog gubitka nikad neće biti zalečene, ali zaslužuju pravdu!
Proteklih sedam dana mogli smo da pročitamo razne naslove, baš i o onim „milionerima“ koji ne plaćaju račune za grejanje, al to su nebitne teme, sigurna sam da će država omogućiti plaćanje u nekoliko fiksnih rata... Bilo je i naslova da sam pala u nesvest u teretani. Jesam temperamentna, ali nisam brzopleta, jesam iskrena ali ne i ishitrena, svoje zdravlje nikad ne bih ugrozila. Doduše pala sam u nesvest onog momenta kada sam ugledala čoveka koji je danas moj suprug. Brzo sam došla sebi i bacila mu se u naručje! Sposoban, prizeman i razuman – uvek je tu za mene.
Ne brinu mene pojedinci koji improvizuju ne bi li dobili naslovnu stranu, na kojima odavno nisu, dobro, bude makar naslov na internet portalima, onim novim, čiji je rok trajanja, mereno u danima, ravno njihovoj posećenosti... ne brinu mene ni inostrane karijere onih od kojih i ptice beže kad puste svoj glas... Mene zanima i brine ono što se dešava u društvu u kom živimo.
Pre nekoliko dana dogodilo se nešto što je bacilo u senku one „estradne senzacije“ sa početka priče. Jednom je politika podelila ljude, u plamenu su goreli domovi dok su se pravile neke nove mape. Prošlo je to onako kako je prošlo, sa kobnim posledicama, tugom... Kažu da je noćna mora političke elite da se narod ujedini protiv njih. Došao je dan kada se nije gledala verska, nacionalna ili bilo kakva druga pripadnost.
Pojaviće se teorije zavere da su ovi protesti sa sasvim drugom namerom. Narod svedoči o vremenu u kom živi. Bez zavere, bez ikakve teorije, priča je jasna: upravo oni koji su ostali bez posla, oni koji imaju posao a minimalne plate, upravo oni kojima se ne uplaćuju doprinosi ni zdrastveno osiguranje žele samo normalan život i pitaju se kada će to vreme doći!
Na izborima biramo one koji će da nas vode, obećanja su slatka a realnost ispadne gorka. Ono najgore što može da se desi je da se izgubi kontrola, a kad se izgubi kontrola kočnice ne funkcionišu.
Da, ljubav pokreće čoveka u svim sferama života, čini ga hrabrim, čini ga borcem do onog momenta kad naiđe na zid iza kog ne vidi, a koji ne može da sruši. Zna čovek da bude nestrpljiv. Zid negde počinje, negde se završava, samo treba pažljivo osmotriti. Neki neće da osmotre, stanu pred njim, gnev ih obuzme zbog te prepreke i tad nastupi mržnja.
I MOLIM VAS SVE, PRAZAN SMS NA 2205, POMOZIMO MALENOJ UNI SAVIĆ DA ŽIVI!
SA
Нема коментара:
Постави коментар