Frankfurt, aerodrom, nedelja ujutru. Oči na pola koplja i blago šlogirane face na sve strane. Iza mene burna noć, u grlu knedla i umorne glasne žice, hronično sam umorna, ali držim se. Stigla sam tek nekoliko minuta pre zatvaranja check-in šaltera i imala šta da vidim, ali i da čujem. Ljubazna ženska osoba u čijoj pratnji su dva muškarca razgovara sa pevačem, kolegom iz susedne Hrvatske, kolegom koji redovno para nosom oblake. Naravno da mi se nije javio, jer naravno, nije me prepoznao. Fejk torba, jedna, druga i treća. Kolega histeriše i vrišti na svim meni poznatim i nepoznatim jezicima. Pravi se zapisnik, kolega besno otvara torbu, a u torbi... i zaista, sramota me njegove sramote! Seksualno pomagalo po nesreći ispada pred službena lica koja se grohotom smeju, dok moj nadobudni kolega kao bulka crveni i bradom probija vlastita prsa.
Pravda se da je „igračku“ kupio devojci, da nije njegova, i jedva da mu polazi za rukom da sastavi rečenicu. Skuplja svoje krpice, pomera se i staje u stranu, dok se žurnim korakom udaljavam od šaltera. Vrištim od smeha, misle da sam luda...
Draga Seko, verujem da mnogi ljudi citaju tvoj blog a opet nije mi jasno kako nigde ne vidim nijedan pozitivan komentar. Iskreno ja sam bila tvoj pratilac i obozavatelj ranije i onda nakon nekog vremena od kako sam u Grckoj prestala sam i da pratim tvoj rad. Medjutim danas kad sam naisla na tvoj blog, stvorila sam potpuno drugaciju sliku o tebi i zaista te cenim i postujem kao osobu. Nadam se da cemo se nekad upoznati, pa ko zna mozda i kafu popiti. Sve najbolje i nastavi da pises. A ja cu pratiti tvoj blog i dalje.
ОдговориИзбриши