среда, 24. април 2013.

Gordost i predrasude

Neću se baviti poznatim klasikom Džejn Ostin, a ni ekranizacijom  pomenutog – fantastičnim  filmom, snimljeno je više verzija. Nek bude da sam, eto, pozajmila naslov. Na to imam prava – ovo je ipak samo blog. Na žalost, ovo neće biti ljubavna priča.

Gordost, kažu najopasniji greh. Nateraće vas da skočite u bunar samo da dokažete drugima da možete, ne razmišljajući  o posledicama. Dokazivanje drugima... To je jedna široka tema o kojoj može da se piše i piše...  Teško je proceniti ko je kakav. Stara izreka kaže  da ne možeš da upoznaš neku osobu dok s njom ne pojedeš kilo soli.  Svako od nas se te soli i prejeo, baš onda kada je mislio da je osobu u potpunosti spoznao, stekao prijatelja za ceo život.  Gordost je opasna, prodre u čoveka  i zavlada njime poput najopasnijeg virusa. Prosto mu uđe u krv. Zato je bitno prepustiti se veri, verovati u Boga, ne tražiti Mu, već Mu se zahvaljivati. Gordost vidim svuda oko sebe: u svom poslu, u ljudima koje srećem i upoznajem, osetim nezahvalnost i gnev kojim je njihova duša opsednuta, ali samo oni znaju kako im je uveče, kad ostanu sami sa svojim mislima.
Predrasude – svuda oko nas. Nikad se nisam bavila ko sa kim spava, ko se sa kim druži, ko koga voli, ko koga ne voli… Isključivo sam se bavila sobom i  našla se dragim ljudima, ako zatraže razgovor, savet… i tu sam gde jesam, iskoristila sam svoju šansu. Mnogi su imali istu takvu šansu, dobijali je, ali su je prokockali. U svakome od nas čuči nešto, genijalnost za neku sferu života, nekima prođe život da je ne otkriju, baš zato što se bave predrasudama. Ih, kad bih mislila šta će ko da kaže, kada bih se bavila čitanjem raznoraznih komentara koji svakodnevno pljušte o meni po internetu – opet ne bih bila tu gde jesam, a ne bih  bila ni svoja. Šta se sve pisalo o meni.  Ja se smejem, moji prijatelji i saradnici me zovu, nerviraju se. Još ja njih smirujem! Prva moja majka, ali sad i ona zna da kao javna ličnost nosim i “teret” tog posla i da će pročitati svašta ili čuti. Nju je zabolelo kada su pisali da ne mogu da imam decu. Ako nešto u životu želim to je da se ostvarim kao majka, smatram da je tim činom žena u potpunosti ispunjena. Kad se desi – desiće se. Kad dragi Bog bude želeo, kad se “sve kockice sklope” proširiću svoju porodicu. Naravno, želim i da usvojim dete. Pa to bi poželeo svako, i čovek koji jedva svojim skromnim prihodima sastavlja kraj sa krajem poželeće da usvoji dete koje je odbačeno, a nevino i čedno, ništa krivo zbog toga što mu se dogodilo! Nije to nikakav trend! To je ljudski! Doživela sam nešto što su doživele mnoge žene i to nisam želela da se zna, vanmateričnu trudnoću. To mi je teško palo. Mediji kao mediji, iščačkali, objavili… Šta je tu lepo i ekskluzivno?! Samo zato što sam “na meti” kao javna ličnost, ti isti mediji su bacilli so na ranu mnogim ženama koje su to prošle, probudili im teško sećanje, nešto što nikada neće zaboraviti, ali eto, žena kao žena, svoju tugu, patnju i bol “smesti” u neki deo svog mozga, zaključa ga kao sef, a pre toga se isplače, plače ponovo…ali ni te suze ne smanje bol… 
Bavili se ljudi i mojim kućnim ljubimcima. Šta ću – obožavam životinje. Predrasude, predrasude, predrasude - svuda oko nas, a takvi su baš oni koji nisu ostvareni, kao ljudi pre svega, koji ne znaju ni gde su krenuli ni šta rade. Najviše me nasmeje naslov “Estradni rat na pomolu”. Onda zamišljam kako kopamo rovove, uzmemo svoje diskove i gađamo se. Najlakše je držati govorancije, pričati o drugima. Teško je preispitati sebe. Ako ti baš niša ne polazi za rukom očigledno negde grešiš, nešto tu nije logično – stani i preispitaj se. Svet oko sebe ne možeš promeniti, ali kad promeniš pristup, način gledanja na stvari – sve si promenio.
Da se razumemo, sednem ja sa drugaricama  pa imamo “trač partiju”. Ih, tek to je “jako strašno”. Pa žensko sam, ljudsko biće, pa tek onda Seka Aleksić – pevačica. Nego. Što bi rekli, “da ne sude predrasude”, dajte šansu drugima… Svako ko vam se pojavi u životu ima svoju ulogu… možda će otići, možda će ostati, svakako pojavio se sa razlogom. Ništa nije slučajno ;)
Xoxo SA

5 коментара:

  1. bravo Seko ;)
    I ja uvek kazem ( nista nije slucajno ) 7
    veliki pozdrav
    <3 kissic ;)

    ОдговориИзбриши
  2. svaka cast na svemu recenome. Nisu svi kao ti. Sta koga briga ko sa kim spava, ko koga voli, ko se skim ljubi, ko koga drzi za ruke. Svi smo ljudi i imamo osjecanja. Ti si divna, i ne ocajavaj. Dijete dolazi, i bice to najsladja bebica. Kiss

    ОдговориИзбриши
  3. Bravo Seko!lepe reci i sasvim realne i prirodne,takve iz srca! svaka cast sampionka!

    ОдговориИзбриши
  4. samo djubre od coveka moze da se poigra sa necim sto boli neku zenu.znam kako je to kad upiru prstom u tebe...napisala sam i blog o tome sto mene boli i zbog cega me svi gledaju podrugljivo....ali dace dragi bog doci ce i nama rode :* .... moja je sreca samo sto nisam javna licnost kao ti pa ne mogu da me razapinju po novinama...
    ti si jedna od retkih normalnih zena u tom divljem zapadu zvanom scena
    ostani takva i ne dozvoli nikome da te promeni.

    ОдговориИзбриши
  5. Pozdrav Seko.. Ne pratim Vašu branšu. takođe ni muziku,skoro sam čuo od svog prijatelja da ste zaista pobožna i čestita porodica. Rekoh hvala Bogu jer se mnoge mlade devojke ugledaju na Vas. I drago mi je da na estradnoj sceni ima normalnih ljudi. Želim Vam puno uspeha u radu, a ponajviše od srca porod da vam Gospod podari.

    ОдговориИзбриши