Zdravo, dobro vece! Zagreb, dobro vece!

Najveći utisak protekle nedelje svakako je na mene ostavio nestanak dečaka praćen senzacionalističkim naslovima u medijima koji su se utrkivali ko će pre i više da mrcvari porodicu deteta. 

Brata nesrećnog dečaka u istom danu nazivalu su genijem i psihopatom, lažovom i manipulatorom, a bilo je samo pitanje momenta kada će ga nazvati ubicom ili monstrumom, s obzirom da se taj pojam sve češće pojavljuje u domaćim medijima. 

Pa zar ne vidite, gospodo iz medija, da ovakvim pisanjem, bombastičnim senzacionalističkim naslovima i enormnim prostorom kojim dajete tim ljudima upravo vi kreirate buduće ubice i psihopate? 

Da, vi ih kreirate! Ljudi u Emiratima, recimo, ne mogu da pročitaju tekstove iz crne hronike, jer ne postoji, zakonom je zabranjena, ali daleko smo mi od Emirata, ako izuzmemo standard, daleko smo i u svakom drugom pogledu. 

Ovde očigledno još uvek važi deviza - dajte narodu hleba i igara, pa makar se te igre odnosile i na crnu hroniku, ali hleb ste zaboravili da date tom istom narodu! 

Nego da se vratim na temu, na tužnu izmrcvarenu porodicu i jadnog dečaka.

 Njima je dosta bola, i previše, trebalo ih je samo pustiti da na miru žale za svojim detetom i neopisivo velikim gubitkom, ništa više! 

Robbie Williams je "rekao" Zagreb, dobro veče, i svi su u jednom momentu vrisnuli, šokirani, sa salvom uvreda, kao da je u najmanju ruku pozdravio Adolfa Hitlera lično, i svi bi motkom da mu "objasne" gde se nalazi i da zaslužuje da bude linčovan!
Jedni pisu da je "rekao" Zagreb, dobro vece! Drugi:  Zdravo, dobro vece! 

U šta smo se to pretvorili? Zar svaka, pa i nepostojeća izjava mora biti dočekana na nož? Kao da jedva čekamo da neko pogreši, pa makar se ta greška i ne desila i bila izmišljena, pa da u glas zaurlamo i počnemo da mašemo motkama! 

Ako nas ništa ne ubije, ubiće nas vlastita pakost, ona će nam presuditi. A ako ste zaista vernici kao što se većina vas predstavlja, onda morate znati i šta podrazumeva ta vera, a tamo mesta za pakost i zlo jednostavno nema, nikada i neće biti. 

Moram da se dotaknem i nekih vedrijih tema, kojih Bogu hvala ima, jer kako kažu, kakve su vam misli - takav vam je život, a ja se trudim da i pored svega što se oko mene dešava imam pozitivne i lepe misli. 

Nastupi koje imam na aktuelnoj turneji, posećeniji su nego ikada, pohvale pljušte, kako od pubike, tako i od brojnih kolega, i ne mogu i ne želim da sakrijem sreću. 

Vaša divna nasmejana lica govore više od hiljadu reči, a bila bih presrećna kada bih mogla sa svima da podelim barem delić energije koju dobijam. 

Eh, kada bih u tome uspela, svet bi bio daleko lepše mesto za život, za sve nas zajedno.

I da, letovanje u Srbiji! Lagala bih ako kažem da me ideja nije nasmejala, ali osmeh je bio poprilično kiseo! Ako pun pansion i noćenje na Kopaoniku za dvoje košta 150 evra, a znam da košta i više, a u cenama ne zaostaju ni Zlatibor, pa ni Aranđelovac, onda mi ne preostaje ništa drugo nego da se pitam ko će da letuje u Srbiji? VEĆINI ovdašnje populacije koja je planirala da ide na letovanje je daleko isplativije da se spusti do mora, avionom naravno, svakako će ih manje koštati!