Psi laju, karavani prolaze

Znam da  kad bih se bavila bilo kojim drugim poslom, kada bih radila u butiku i bila ljubazna prema mušterijama, prezentovala im odevne kombinacije,  našao bi se neki namrgođeni kritičar da mi kaže neku lošu reč. Kada bih iza sebe imala diplome, naučne radove, opet bi se našao neko da sve to osporava, da se mršti i truje svojim gnevom. Bili ili ne bili u javnom poslu, uvek će se naći neko da omalovažava vaš trud, rad i zalaganje. Na to se ne obazirite.  Trudite se da budete bolji, pre svega bolji ljudi, a onda bolji i u svojoj profesiji. Nije stvar u tome koliko zarađujete već kako raspolažete svojim novcem.  Često se čuje ona čuvena „Eh da mi je da dobijem loto sedmicu...“. Verovatnoća da se to desi je  veoma, veoma mala, ali jednoj ženi je pošlo za rukom – dve godine za redom. Dobila je  5,4  miliona dolara. Međutim, ostala je  bez svega, čak i bez krova nad glavom. Nju je poslužila sreća, dobila je ogroman novac, ali očigledno nije umela da se nosi sa tim. O da, „nije sreća para puna vreća“. Vaspitavana sam da nije sramota raditi, da ništa ne pada sa neba i da čovek mora da se bori neprestano, isto tako poštujem i cenim svačiji rad,  zalaganje i talenat.  Ne osporavam ničiji uspeh.

Izuzetno mi je drago kad je neko ostvaren u svojoj profesiji.

Nešto mi nije jasno. Neko ko napominje da ne prati moj rad, savršeno zna koji automobil vozim. Iz nedelje u nedelju pominje imena  mojih koleginica  ne bi li bio pomenut na internet portalima. Da se razumemo, pominje žene „čiji rad ne prati“, a pokazuje da je više nego upućen u naše karijere, toliko da je prosto fan svake od nas jer je savršeno upućen i u naš privatni život.  Lepo je što se interesuje, ne kažem, ima pravo na to. Loše je što nije kavaljer, što ne poštuje ženu. Loše je i to što je umislio da ima „oštar jezik“. Uz to ga zanima čime se to bavi moj suprug kad mi je automobil  poklonio za rođendan. E pa to stvarno nije njegova stvar. Ja sam javna ličnost, u redu je što prati svaki moj korak, kao i moje koleginice koje uporno pominje, ali bilo bi lepo da se malo osvesti.  No dobro, sve ja to razmem. Vaskrsnuće svoje ime i prezime u medijima  pominjući moje ime. Na to sam navikla. Iako sam pevačica,  a ne vlasnica reklamne agencije apsolutno mi ne smeta da se neko reklamira pominjući moje ime, pa i moj automobil, koji sam eto, nek se zna, dobila na poklon od svog voljenog supruga.  Mi smo u braku, ne krijemo jedno od drugog ništa,  ni on ni ja nemamo svoj „štek“, ali zašto bih se ja pravdala? Recimo samo da nastup i koncert  MORAJU biti prijavljeni. Za to dobijam ugovor i honorar, poreski sam obveznik i izmirujem svoje obaveze.  Mnoge procedure moraju da se ispoštuju da bi koncert bio održan. Doduše, prošle godine moj zakazani  koncert na otvorenom jeste bio otkazan, jer zakonska procedura nije bila ispoštovana od strane organizatora. Naime, skup određenog broja ljudi zahteva po zakonskim regulativama policiju, hitnu pomoć, prosto uslove da sve prođe u najboljem redu. Ta stavka nije bila ispoštovana i koncert je, na moju žalost, morao da bude otkazan.

Ja sam svojim prihodima zadovoljna. Nisam milioner, ali jesam u mogućnosti da sebi dragim ljudima pomognem. Znam šta znači imati pa nemati. Znam koliko je mojoj porodici i meni značila pomoć drugih onda kada smo ostali bez ičega. Živela sam ja i bez „Mercedesa“ i bez „Louis Vitton-a“, ali nikada bez ljubavi.  Svoju karijeru sam počela veoma mlada. Drugačije sada sa 33 godine gledam ne sve to u odnosu  na tada, ali i tada u ranim dvadesetim, kao i sada, godinama kasnije, znam da ljudi uvek prepoznaju iskrenost, a da se laž lako otkrije. Urednik jednog dvnevnog lista pokrenuo je priču o tom „Mercedesu“,zbog svoje pakosti, zavisti i zbog toga što je nesrećan. Drugi razlog ne vidim.  Draga moja gospodo, Svetlana Aleksić je poreski obveznik u Srbiji i uredno plaća porez.

Na početku svoje karijere rado sam se odazivala svakom pozivu za održavanje humanitarnog koncerta, ali nije mi trebalo mnogo vremena da uvidim da je  humanitarni rad za neke prosto  biznis. Pojedini su odgovarali pred sudom  jer prikupljen novac nikad nije došao do onih kojima je bio namenjen. Upravo zbog toga sam osnovala humanitarni fond, kako bih bila sigurna da  će novac doći na pravu adresu. Zato sam se nedavno odazvala pozivu Aleksandra Šapića i pristupila humanitarnoj fondaciji  koja je na njegov predlog osnovana. Vidite,  taj čovek se ne libi da pokaže svoje talente. Prvo kao vrhunski sportista, onda kao mudar političar, a posle i kao vrstan plesač. Ne libi se da proba da uradi ono što želi, ne dopušta drugima da ga sputavaju.

Još jedna stvar koja je hejterima zasmetala – ja na naslovnici sprskog izdanja magazina „Play Boy“...  Da skratim priču. Žena kao žena, njeno telo, oči, glas vekovima su inspiracija vrhunskih umetnika. Senzualnost, zanos, erotičnost...  ono što žena sa sobom nosi danas je predmet omalovažavanja onih istih mukaraca koji tu ženu ne mogu da imaju. To se zove sujeta. Svi posedujemo tu osobinu, ali ako joj se pepuštamo ona u nama budi gnev, ako zavladamo njome onda  na stvari prosto gledamo drugačije. Ne smatram da sam uradila ništa loše, naprotiv. Spojila sam ugodno i korisno. Svojim fanovima i vernim čitaocima prestižnog „Play Boy“ magazina pokazala sam sebe u drugačijem izdanju, za šta sam dobila honorar, čiji je  iznos prosleđen onom kome je finansijska pomoć neophodna. 

Jednom je nečije malo mojoj porodici i meni  zaista mnogo značilo. Ne prođe dan da se ne setim tih teških dana, jer hleb se kupuje novcem, a ne osmehom.  Na žalost mnogo je ljudi na ivici egzistencije,  ne mogu i ne želim da ignorišem tuđu muku.

Postoje ljudi  koji  ne brinu o tome ko nosi kakve cipele i koji automobil   vozi, oni bore svoju životnu bitku. Žele da upute osmeh svojim najbližima, a da se iza njega ne krije patnja i bol.  Oni imaju samo jednu zelju-da ozdrave!  Pogledajte ovu sliku , molim vas ukoliko ste u mogucnosti da posaljete SMS u kojem će biti broj osobe kojoj zelite pomoći i  pošaljete  na 3030.

Seka