STOP GMO!

Ljudi raznim načinima pokušavaju da ukrote neukrotivo – samu prirodu, baš tu prirodu koja nam mnogo daje. Nije tajna da „gazimo po lekovima“. Retko ko će u trenucima psihičkog ili fizičkog bola odlučiti da skuva čaj već će pribeći raznim „hemijama“ i to na svoju ruku! Zar smo zaboravili koliko je hranjiv med, zar zaboravljamo na sveže voće i povrće kojima su zamena postale razne šumeće tablete i instant jela...  Priroda uvek daje poslednju reč, ne čovek. U to ne sme da se meša nikakva tehnologija. U poslednje vreme se sve više govori o genetski modifikovanoj hrani. Naučnici širom sveta eksperimentišu sa genetskim kodom biljaka i životinja, stvarajući nove vrste i po želji birajući njihove osobine. Navodni cilj genetski modifikovane hrane je da se smanji glad u svetu. One stare priče da “zdravlje na usta ulazi” polako postaju legenda. Ne možemo sa sigurnošću znati poreklo voća i povrća koje kupujemo. Malo ko želi da se bavi poljoprivredom, sela su propala ili napuštena. Oni koji su i rešeni da se bave poljoprivrednom proizvodnjom pre će da biraju da gaje one sorte koje su rodnije i, što bi se reklo, na oko lepše. Naučnici genetski modifikuju useve u cilju poboljšanja otpornosti biljke na štetočine, povećanja prinosa i smanjenja vremena sazrevanja. Problem je što ne znamo kako ove namirnice utiču na naše zdravlje, jer nisu objavljeni rezultati istraživanja o uticaju takve hrane na ljudski organizam i zdravlje. Zbog činjenice da su genetsko modifikovani  proizvodi široko rasprostranjeni i uobičajeni i nisu obeleženi, gotovo je nemoguće da ih izbegnete u potpunosti. Smatram da čovek ne treba da menja ono što stvara priroda. Naravno da može da pomogne da godina bude rodnija: navodnjavanjem, đubrenjem zemljišta i raznim drugim načinima, ali nikako ne menjanjem onog što je stvorila priroda. Govori se o tome da je proizvodnja genetski modifikovane hrane isplativija za proizvođače, ali ne i za kupce. Na žalost, čovek uporno pokušava da se suprotstavi prirodi.
Sećate se kako su to naše bake radile:  kukuruzni hleb, kiselo mleko, sir… pita od jabuka, pa tek ubrane šljive, a kad nas nešto zaboli svaka baka je znala koji čaj da skuva. Onda je došla industrija, masovna proizvodnja…
U našoj zemlji je na snazi zabrana uzgajanja i prodaje genetski modifikovane hrane, to uključuje genetski modifikovanu soju, kukuruz i mnoge druge prehrambene artikle. Do pre nekoliko godina slična zabrana je važila u Evropskoj Uniji. Nakon komplikovanog spora sa Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadom, velikim izvoznicima upravo genetski modifikovane hrane ova zabrana je ukinuta jer je Evropska Unija optužena da krši pravila o slobodnoj trgovini. Do sada je utvrđeno da ovakva hrana uzrokuje alergije, pad imuniteta, dijareju, kao i hronične upale creva. Dok je pod velom sumnje bilo da izaziva sterilitet desetine istraživanja su potvrdila da GMO hrana zaista utiče na plodnost kod muškaraca i žena. Stotine hiljade ljudi iz 40 zemalja su  prošle godine protestovali protiv genetski modifikovane hrane i protiv kompanije „Monsanto“ koja je proizvodi. Još uvek neistražena ova hrana se nameće drugim zemljama, ne govori se o zdravlju ljudi već o uvećanju profita! Naime, ovakva hrana u sebi sadrži pesticide koji ubijaju druge prirodne organizme, te pesticide u sebe unosi čovek. To nije ono kao kada hoćeš  da ubereš  jabuku a viknu ti „operi je, prskana je“, u ovom slučaju otrov je u samom plodu!
Moram se vratiti na kompaniju „Monsanto“ koja se nekada bavila proizvodnjom hemijskog oružja, a danas joj je osnovna delatnost biotehnologija! Argentina je pre deset godina uvela proizvode ove kompanije. Brojna istraživanja pokazala su da su upravo njihovi proizvodi razlog za degeneraciju kod novorođenčadi, kao i za rak. Argentina je bila među prvim državama koje su prihvatile biotehnologiju kompanije „Monsanto“  kako bi povećala prinose u poljoprivredi, što ju je ubrzo dovelo na treće mesto po proizvodnji soje. Danas je kompletan prinos soje u Argentini genetski modifikovan, kao i većina prinosa kukuruza i pamuka. Ono što se iza ovoga krije je stravično. Naime, dvogodišnja Kamila Veron je rođena  sa višestrukim poremećajima unutrašnjih organa i veoma ozbiljnim invaliditetom. Lekari su njenoj majci rekli da je to posledica agrohemijskih proizvoda. Malena Aisa Kano ima dlakave madeže po celom telu koje lekari nikako ne mogu da objasne. Iako je ovu bolest nemoguće dijagnostikovati, doktori su se složili kako bi ova vrsta urođene mane mogla da bude posledica agrohemikalija.  U ovoj južnoameričkoj državi postoji manjak zakonske regulative, što je dovelo do toga da je argentinsko stanovništvo u velikoj meri izloženo otrovnim hemikalijama koje kontaminiraju kuće, dvorišta, škole, pijaću vodu, a samim tim i samog čoveka. Lekari i naučnici upozoravaju da nekontrolisano zaprašivanje preti da ozbiljno ugrozi argentinsku naciju. Našu zemlju bi, pored brojnih problema, mogla da snađe ista sudbina! Opet se vraćam na to da još uvek nije ispitano kako genetski modifikovana hrana deluje na čovekov organizam, ali dosadašnji rezultati nisu dobri. Oni koji su se bavili istraživanjem GMO proizvoda nam poručuju da se držimo organiskih i svežih namirnica, kao i onih u čije smo poreklo sigurni. Poručuju nam da na nalepnici proizvoda potražimo broj koji se zove PLU (Product Lookup Number). Ako je PLU četvorocifreni broj koji počinje sa 3 ili 4, to znači da proizvod nije GMO ali je nastao na  farmi koja koristi hemikalije i pesticide. Ukoliko broj na nalepnici ima pet cifara koje počinju sa 9, to znači da je proizvod organski, uzgojen bez hemikalija, pesticida, odnosno genetske modifikacije.
Naučnici stvaraju genetski modifikovane proizvode ne bi li uvećali proizvodnju. Veštački stvaraju otpornost biljke, ubrzavaju vreme sazrevanja useva, samim tim idu protiv prirode, a plod nije zdrav za čoveka.
Mi na Balkanu smo proznati kao veliki gurmani, a nadaleko smo poznati i po kulinarskim specijalitetima, kao i po proizvodnji voća, povrća, mesa… Došlo je vreme kada treba da obratimo pažnju koje proizvode koristimo u svojoj ishrani, da ih ne procenjujemo na osnovu izgleda već porekla.
SA