Još jedna stvar koju je
donelo moderno doba – da ljudi iz svojih domova budnim okom prate šta se dešava
u bilo kom kraju sveta. Razmatraju se
postupci javnih ličnosti, dok sa druge strane velika većina pošto poto želi baš
tu ulogu javne ličnosti... Neko će biti ismejan zbog svoje gluposti, neko
osuđen zbog svoje nepromišljenosti, ali će neko zbog svoje humanosti biti i
ismejan i osuđen. Da li je opet ta priča o otuđenosti ljudi prevazišla svaku
meru da će se humani čin onih koji su izloženi javnosti omalovažavati, a sa
druge strane neće se obratiti pažnja na one ljude koji su tu, među nama, koji
žele da pomognu drugima i ovaj svet učine boljim. Biti human nije reklama, biti
human je biti čovek!
Pre par dana zbog snežnih
nanosa veliki broj ljudi se našao u blokadi na nekoliko putnih pravaca u
Srbiji. Oko 1000 njih bilo je
zarobljeno više od 16 sati dok je duvao
jak vetar a, a temperatura bila u minusu, dok su neki iz svojih toplih domova zbijali
šale, ne razmišljajući o tome šta sve može da se dogodi ovim ljudima.
Socijalne
mreže su preplavile razne fotomontaže Aleksandra Vučića, koji je inače u
naručju nosio promrzlo dete prema helikopteru. On jeste političar, ali on je
visoki funkcioner zemlje Srbije. Smatram da je njegovo mesto
bilo upravo tamo, na licu mesta, a ne da
dobija informacije sa terena u toplom kabinetu.
marketing njemu nije potreban, svoje umeće pokazao je na teniskom terenu, upravo tamo sakuplja poene , a želeo je da pomogne ljudima koji su se smrzavali dok je boravio u Srbiji pred turnire koji ga očekuju.
Sledeće što smo mogli da
pročitamo je da su obijeni automobili
koji su ostali na putu pošto su njihovi vlasnici evakuisani. Sa nekih
automobila su poskidani i točkovi! Da li smo toliko izgubili veru jedni u
druge, do te mere da će nečija humanost biti ismejana, a da će neko iskoristiti
tuđu nesreću da bi pljačkao?! Zašto nije
podeljena radost što su ljudi skonjeni u
toplo i što se sve završilo bez tragičnih posledica?!
Uvek će biti dobrih ljudi,
bilo ih je u svim vremenima, pa i u ovom našem, samo se o njima malo i retko
govori. Među nama su heroji. Različiti
ljudi koji su prosto spremni da učine
dobro, ne da bi se o tome govorilo, ne da bi se o tome pisalo, prosto ih čini
srećnim da nekom pomognu. Pomoći ugroženome je ono što znači BITI ČOVEK.
Pedesetjednogodišnja Marina Adamović iz Niša boluje od
multiple skleroze, od pre pet
godina je u invalidskim kolicima kojima prelazi grad sa transparentom skupljajući
novac za Bojana Lekića, koji boluje od leukemije, a za transplataciju koštane
srži potrebno je 138.000 evra… Šalje
novac svakog dana, jer jednom prilikom kad nije stigla da ga pošalje, na ulici su joj
oteli fasciklu sa novcem. Kaže da je to
što pomaže drugima za nju terapija. Do
sada je sprovela više od deset ovakvih akcija.
Desetogodišnji Nikola Ranković
krajem novembra prošle godine
održao je koncert ne bi li pomogao šestogodišnjoj Lani Nikolić koja boluje od
aplastične anemije. Ovaj dečak piše pesme, komponuje i veoma dobro svira
gitaru. On je rođen bez dela šuplje vene i samo jednom polovinom srca. Operisan je dva puta, a sada se bori sa teškim oblikom dijabetesa. Nikola je samo dečak, a već je borio one teške
bitke sa životom. Njegove okice su
vedre, lice milo. Ne voli da priča o svojim problemima. On voli muziku i želi da postane rok zvezda.
Među nama su HEROJI! Heroji koji žive svoje živote, koji se
svakodnevno nose sa sopstvenim problemima, ali su uvek spremni da pomognu
drugima! To zaista zaslužuje naslovne
strane, za primer drugim ljudima koji u životu neprestano traže smisao. Smisao
je u nama samima. Smisao života smo upravo
mi koji taj život živimo. Kako je lako osuditi nekog… Kako je lepo pomoći
nekom. Eto, tek dve opcije, a izbor je na nama samima.
Budite heroji, BUDITE HUMANI!
SA
Seko kraljice,cestitam,lijepo receno!
ОдговориИзбриши