Neću se
baviti poznatim klasikom Džejn Ostin, a ni ekranizacijom pomenutog – fantastičnim filmom, snimljeno je više verzija. Nek bude da sam, eto, pozajmila naslov. Na to
imam prava – ovo je ipak samo blog. Na žalost, ovo neće biti ljubavna priča.
Gordost, kažu najopasniji greh. Nateraće vas da skočite u bunar samo
da dokažete drugima da možete, ne razmišljajući
o posledicama. Dokazivanje drugima... To je jedna široka tema o kojoj
može da se piše i piše... Teško je
proceniti ko je kakav. Stara izreka kaže
da ne možeš da upoznaš neku osobu dok s njom ne pojedeš kilo soli. Svako od nas se te soli i prejeo, baš onda
kada je mislio da je osobu u potpunosti spoznao, stekao prijatelja za ceo
život. Gordost je opasna, prodre u čoveka i zavlada njime poput najopasnijeg virusa.
Prosto mu uđe u krv. Zato je bitno prepustiti se veri, verovati u Boga, ne
tražiti Mu, već Mu se zahvaljivati. Gordost vidim svuda oko sebe: u svom poslu,
u ljudima koje srećem i upoznajem, osetim nezahvalnost i gnev kojim je njihova
duša opsednuta, ali samo oni znaju kako im je uveče, kad ostanu sami sa svojim
mislima.
Predrasude – svuda oko nas. Nikad se nisam bavila ko sa kim spava, ko
se sa kim druži, ko koga voli, ko koga ne voli… Isključivo sam se bavila sobom
i našla se dragim ljudima, ako zatraže
razgovor, savet… i tu sam gde jesam, iskoristila sam svoju šansu. Mnogi su
imali istu takvu šansu, dobijali je, ali su je prokockali. U svakome od nas
čuči nešto, genijalnost za neku sferu života, nekima prođe život da je ne
otkriju, baš zato što se bave predrasudama. Ih, kad bih mislila šta će ko da
kaže, kada bih se bavila čitanjem raznoraznih komentara koji svakodnevno
pljušte o meni po internetu – opet ne bih bila tu gde jesam, a ne bih bila ni svoja. Šta se sve pisalo o meni. Ja se smejem, moji prijatelji i saradnici me
zovu, nerviraju se. Još ja njih smirujem! Prva moja majka, ali sad i ona zna da
kao javna ličnost nosim i “teret” tog posla i da će pročitati svašta ili čuti.
Nju je zabolelo kada su pisali da ne mogu da imam decu. Ako nešto u životu
želim to je da se ostvarim kao majka, smatram da je tim činom žena u potpunosti
ispunjena. Kad se desi – desiće se. Kad dragi Bog bude želeo, kad se “sve
kockice sklope” proširiću svoju porodicu. Naravno, želim i da usvojim dete. Pa
to bi poželeo svako, i čovek koji jedva svojim skromnim prihodima sastavlja
kraj sa krajem poželeće da usvoji dete koje je odbačeno, a nevino i čedno,
ništa krivo zbog toga što mu se dogodilo! Nije to nikakav trend! To je ljudski!
Doživela sam nešto što su doživele mnoge žene i to nisam želela da se zna,
vanmateričnu trudnoću. To mi
je teško palo. Mediji kao mediji, iščačkali, objavili… Šta je tu lepo i
ekskluzivno?! Samo zato što sam “na meti” kao javna ličnost, ti isti mediji su bacilli
so na ranu mnogim ženama koje su to prošle, probudili im teško sećanje, nešto
što nikada neće zaboraviti, ali eto, žena kao žena, svoju tugu, patnju i bol
“smesti” u neki deo svog mozga, zaključa ga kao sef, a pre toga se isplače,
plače ponovo…ali ni te suze ne smanje bol…
Bavili se ljudi i mojim kućnim
ljubimcima. Šta ću – obožavam životinje. Predrasude, predrasude, predrasude -
svuda oko nas, a takvi su baš oni koji nisu ostvareni, kao ljudi pre svega,
koji ne znaju ni gde su krenuli ni šta rade. Najviše me nasmeje naslov
“Estradni rat na pomolu”. Onda zamišljam kako kopamo rovove, uzmemo svoje
diskove i gađamo se. Najlakše je držati govorancije, pričati o drugima. Teško
je preispitati sebe. Ako ti baš niša ne polazi za rukom očigledno negde grešiš,
nešto tu nije logično – stani i preispitaj se. Svet oko sebe ne možeš
promeniti, ali kad promeniš pristup, način gledanja na stvari – sve si
promenio.
Da se razumemo, sednem ja sa drugaricama pa imamo
“trač partiju”. Ih, tek to je “jako strašno”. Pa žensko sam, ljudsko biće, pa
tek onda Seka Aleksić – pevačica. Nego. Što bi rekli, “da ne sude predrasude”,
dajte šansu drugima… Svako ko vam se pojavi u životu ima svoju ulogu… možda će
otići, možda će ostati, svakako pojavio se sa razlogom. Ništa nije slučajno ;)
Xoxo SA