среда, 27. мај 2015.

SVI UPIRU PRSTOM U VUČIĆA


-Otac sam dvoje dece, od kojih je jedno vrhunski sportista - balkanski i trostruki prvak države Srbije u karateu. 
Zbog nemogućnosti da ispratim njihovo sportsko i obrazovno napredovanje, spreman sam da ustupim bubreg - napisao je čovek u oglasu koji je postavio na internet!
Šok, tup bol u stomaku umesto protezanja uz jutarnju kafu! Evropa, Srbija, Beograd, 2015. godina, ljudi prodaju bubrege da bi prehranili i školovali decu, i to je normalno? 
Tek sada mnogi od nas vide koliko nam je "loše" bilo pod ono zajedničkom kapom naroda, tvorevinom što se SFRJ zvaše! 
Tada niko nije morao da se kasapi i da kida komade tela da bi detetu priuštio sendvič, školu, letovanje... 
Ne znam šta treba da se desi pa da neko pogleda ove ljude, da vidi i čuje njihovu muku, da se zapita je li se ovako borimo protiv bele kuge? 
Za čije babe zdravlja da rađaju decu ako neće imati čime da ih prehrane?
Ovi ljudi ne žele milostinju, žele da rade i da zarade, da imaju za osnovne potrebe, a nemaju, i pitanje je kada će imati! 
Kada će bilo ko uraditi nešto po ovom pitanju? 
Aploitična sam, i ne podnosim politiku, ali ipak vidim šta se dešava! 
Svi upiru prstom u Vučića, kritikuju, ljagaju, čekaju, a ja se pitam zašto to vreme koje su potrošili na prosipanje pameti nisu iskoristili pametnije i sami preduzeli nešto? 
Nije Vučić kriv za nasu propast! 
Naravno, odgovor ne postoji! 
Često razmišljam, bilo bi lepo kada bih mogla da se "razapnem" na milion strana, da kao supermen budem tu u svakom trenutku i za svakoga kome je pomoć potrebna, i lično poznajem dosta onih koji razmišljaju slično, a to i dokazuju svojim delima. 

Ima i onih drugih, koji se dave u parama, ali ih škrto čuvaju samo za sebe i za svoje potrebe, i nema veze što ih za dva života neće potrošiti, na daju!
 I neka ne daju, njima na čast, ali u grob ih sa sobom neće poneti, niko od nas neće. 

Ima i mojih kolega koji se (kao pojedini politicari pred izbore) sete da urade nesto humano samo onda kada imaju velike koncerte, obidju sirotista ili jos smesnije podele toj deci karte za koncert! 
Super bi bilo da se te karte rucaju, veceraju...da ih mogu zimi umesto jakne obuci da se ugreju! 
Sramotno!!! Bolje bi im bilo da ne rade ni to! Najteze je izvaditi zmiju iz dzepa pa dati neki dinar! 

Večeras u Negotinu pevamo za malu Minu Rosić, i pevaću od srca, znam da će tako biti i sa ostalim kolegama, a ako uspemo da pomognemo maloj lepotici da ozdravi, a hoće, to će biti najlepši poklon meni lično! 
Nadam se da ću ovim blogom pokrenuti još nekoga, bilo koga, a ako rezultat bude barem jedno humano delo, ja sam uspela! 

P.S. Hvala Dari Bubamari i Sladji Alegro sto su prihvatile moj poziv za koncert!


петак, 22. мај 2015.

Radjen zaslužuje drugu šansu, i treću...


Ne mogu a da se ne osvrnem na brojna dešavanja koja su obeležila proteklih sedam dana, a bilo ih je mnogo.
Uglavnom loše vesti, loša energija koja se osećala u vazduhu proteklih dana. Kao bomba odjeknula je vest da je Nikola Rađen pozitivan na kokain i da će zbog toga biti suspendovan na četiri godine,a možda i okončati BLISTAVU karijeru.
 Pogodilo me kao čoveka, prijatelja, koleginicu, pogodilo me kao što je pogodilo svakoga ko veruje u porodicu.
I vrisnuli su svi, u glas, pripremili lomaču i stolice, pa da udobno smešteni, baš kao u bioskopu krvavih očiju gledaju spaljivanje i uživaju u istom. Podelila se Srbija po ko zna koji put na one koji ga napadaju i one koji ga brane.
 Neki će reći nije moje da komentarišem, možda i nije, ali moje je da kažem da sam pobornik zdravog života, i da nikoga nikada ne bih podržala u konzumiranju bilo kakve droge, naprotiv, drogu prezirem!
Ali isto tako, ako čovek prizna grešku, pokaje se zbog iste, zašto mu ne pružiti ruku?
Pa da li je moguće da smo, poput zlatnih ribica, zaboravili sve trenutke radosti koje je svojim zalaganjem i sportskom, lavovskom borbom, narodu dao upravo Nikola Rađen?
 Da li je moguće da su u momentu pale u vodu sve zasluge, medalje, pehari, sve ono čime je ovaj mladi čovek više puta izdigao Srbiju na pobednički tron?
E, pa ja nisam zaboravila i nisam bacila u vodu ništa, naprotiv, skidam kapu Nikoli Rađenu za sve što je uradio za srpski sport!
Niko nema pravo da kaže da mu ne treba dati drugu, pa i treću šansu, jer ako ju je neko i zaslužio, on svakako jeste. 
Potresao me i masakr koji je počinio pomahnitali monstrum Rade Šefer!
 Čovek je pobio šestoro ljudi, zavio više porodica u crno, uništio desetine života, a sve se moglo sprečiti! Pitam se kakvu poruku šalju nadležni kada kažu da je potrebno prijaviti nasilje kako bi se izbegle fatalne posledice istog?
Prijavite ga, a mi ćemo da ga privedemo i držimo nekoliko sati, a zatim ćemo ga revoltiranog i još luđeg pustiti da vam se vrati i "dovrši posao"!
Da li sam dobro razumela poruku? Pa ko je ovde lud? Da li će se naći neko ko će da se posveti problemu koji nas redovno zavija u crno?
Da li pola zemlje treba da se pobije međusobno da bi neko reagovao?
Dokle će svaki manijak koji zlostavlja svoju porodicu i okolinu moći da kupi oružje i još da dobije dozvolu za isto? Kakva smo mi to država? Dosta, BRE!

I da, jedna svetla tačka u crnoj nedelji iza nas, draga Bojana 
Stamenov! Bravo Boko, svaka čast i jurišaj prema pobedi, 
zaslužuješ je!

Seka Aleksić

четвртак, 14. мај 2015.

"Elitne" uvrede!

Nаžalost, glavna tema ovih dana u našoj zemlji nije da će biti povećanje plata i penzija, da se otvaraju fabrike, samim tim i nova radna mesta za veliki broj nezaposlenih, već je tema jedna devojka. Ne znam kako bih je nazvala, a da se držim pristojnog rečnika, onako kako sam vaspitana. Eto, jedna nepromišljena i rasejana devojka, koja za sebe kaže da je veoma iskrena, veoma, veoma iskrena, do te mere da mora da kaže sve što misli o bilo čemu. Najgore je što je umislila da zna svaku istinu, da svakoga poznaje, pa su te njene „istine“ izobličene, ružne, strašne...
Niko nije znao za nju kada je na svom Facebook profilu „davala mišljenje“ o tragičnoj smrti male Tijane, koju je oplakivala cela Srbija, ceo Balkan, pa i šire... Ni sama ne znam koliko sam puta na YouTube-u odgledala snimak gde Tijana peva svojim umiljatim glasom, okružena najmilijima. Ko joj je oči pogledao znao je da se iza njih krila jedna divna i topla duša, željna života. E onda se pojavi neko, neko bez zanimanja, ali „pun stavova“, neko čija gordost i pakost nema granice, neko ko će se poslužiti jednim od najvećih grehova za trunku medijske pažnje! Atina Marković... Želela je da bude primećena, o da, ostala je primećena, a ostaće i zapamćena, ne po dobru!

Šokirano sam pogledala taj njen „demant“ na YouTube-u. Pitam se da li sam dobro čula, puštam ponovo...

Kaže novinarka je pokušala da izvuče iz nje sve najgore. Kaže da joj je podvaljeno gde ona omalovažava malu Tijanu. U želji da bude izbačena, kako kaže, priznala je da je to rekla, samo i samo da bi bila izbačena.... EJ, ŽENO! U želji da ostaneš ili budeš izbačena mogla si uraditi toliko toga. Mogla si nekog izlupati (ionako te svi nerviraju), mogla si vredjati, osporaviti rad i trud neke javne ličnosti pošto ti i to dobro ide, ali ne, tvoja gordost ide toliko daleko, kada si pomislila da si favorit toliko si ostala slepa kod očiju i gluva kod ušiju da nemam reči... Ali „ti si samo htela da budeš izbačena“.

Porodica, prijatelji male Tijane leče rane na duši pošto je ona gnusno ubijena od strane monstruma. Nadležni se još uvek dvoume da li je bolestan ili je normalan. STANI! Ako je bolestan i ima poriv da ubija mlade devojke – zaslužuje kaznu, zaslužuje zatvor, a ne negu i ozdravljenje, kakvo lečenje?! To nije bolest – to je njegov izbor. U tom silnom dvoumljenju nadležnih na sveže rane porodice Jurić se posipa so. I zaista bih ovim putem zamolila medije da izbegavaju foto montaže na kojima se mala Tijana i ova osoba dodiruju licima!
Naravno njene prijateljice koje mešaju datume Boja na Kosovu i početka Drugog svetskog rata podržavaju svoju drugaricu, koja, pak, kaže da azbuka ima 29 slova...

Bitno je da je sve ELITNO – elitna kosa, elitni jezik, elitna haljina, elitne grudi, pa nije problem ni prostitutka, samo da je ELITNA!

Pre godinu dana, posle užasnih poplava koje su pogodile našu zemlju, na službeni razgovor su pozvani oni koji su putem društvenih mreža „širili paniku“... Šta je širenje panike, kad ljudi obaveštavaju putem svojih profila na društvenim mrežama kakva je gde situacija. Zašto dotična, tada anonimna, sada poznata al' prezirana ličnost nije bila pozvana na bilo kakav razgovor pošto je širila gnusne laži, samo i samo da bude primećena?! Da li će sada biti pozvana? Da li će započeti neka istraga zbog skrnavljena imena jedne divne devojčice koja više nije među nama, povrede časti, samim tim i vređanja jedne dobre i ugledne porodice koja je zavijena u crno, koja nikad neće prestati da plače za svojim anđelom...

Ne, sramota nije prava reč za ovo. Pravu reč ne mogu ni da pronađem.

Sve ružno kao da pada u vodu ako se ispred i najgore reči samo stavi to ELITNO. Da li je ovo sada elitna sramota, elitna bruka, elitni lavež jednog besnog razjarenog majmuna, željnog pažnje. Zašto se ne bavi nečim? „Prodaje mudrost“ u rijalitiju! Čak nije ni dobra glumica, na granici između depresije i histerije!

Ne, zaista nemam reči. Molila bih ljude i medije da porodicu Jurić ostave na miru. Da ih ne obilaze sa pitanjima „koji je Vaš stav povodom izjave te, teee“, ma ime ne mogu da joj napišem niti izgovorim!

Najveća sramota za ovu zemlju, za pravni sistem biće ako se što pre ne usvoji Tijanin zakon, monstrum koji je počinio zločin ne dobije zasluženu kaznu i ako dotična ne bude odgovarala za svoje reči. Svi se vade na nekakvu slobodu govora, ej bre! Sloboda govora je sasvim ok! Ono što je govorila dotična nije sloboda govora, to je nešto gnusno, ružno, užasno.

Eto, htela si portale, naslovne strane, htela si da drugi pričaju o tebi – eto dobila si to, ali nisi računala da će pričati sa gnušanjem i revoltom! Posle šipke zakačile si se za jednu divnu dušu, čistu, neiskvarenu, na jedan prerano prekinut život, na tugu i bol svih onih koji su je poznavali. Nemaš ni stida ni srama!